Da li je dovoljno samo smanjiti količinu otpada koji generišemo kako bismo pomogli našoj Planeti ili je otpad neophodno razdvajati na mestu nastanka, prikupljati i reciklirati? Da li bez odvajanja i sakupljanja otpada bacamo dragocene resurse na deponije, resurse koje smo mogli da iskoristimo?
Životni ciklus papira
Životni ciklus papira počinje sečom drveća, nastavlja se proizvodnjom celuloze tokom koje se troši velika količina vode (primera radi, za izradu jednog papira A4 formata potroši se 10 litara vode), a u najgorem slučaju njegov životni vek se završava spaljivanjem ili odlaganjem na deponije usled čega dolazi do ispuštanja ugljen dioksida u atmosferu. Dobra vest je da ovako pesimističan životni ciklus može da se zaustavi upravo reciklažom.
Reciklažom 1 t starog papira sačuva se 17 stabala. Reciklažom iste količine kancelarijskog papira sačuva se 24 stabla, uštedi se 4.200 kW električne energije i 32.000 l vode. Za proces reciklaže potrebno je 40 odsto manje energije nego za proizvodnju papira od celuloze. Emisija zagađujućih materija u vazduh je za oko 75 odsto manja u odnosu na proizvodnju hartije od primarnih vlakana (celuloze).
Dakle, otpad je neophodno razdvajati prema vrstama jer samo odovojeno sakupljen otpad predstavlja sirovinu koja se može iskoristiti i reciklirati. Reciklaža starog papira predstavlja lek, ona nije magičan štapić i neophodno je da ispunimo određene uslove kako bi bila uspešna.
Pre svega, reciklažnoj papirnoj industriji je neophodna kvalitetna sirovina
Da bi reciklaža papira bila uspešna potreban je nezaprljan papir izdvojen od kontaminanata poput hrane, plastike, metala. Da bi papir na vreme i pogodnog kvaliteta stigao do postrojenja za reciklažu potrebno je uspostaviti optimalan proces primarne selekcije.
Mešanje starog papira sa drugim ambalažnim otpadom smanjuje njegov stepen iskoristljivosti. Ukoliko se prilikom odlaganja pomeša sa drugom ambalažom koja je sadržala tečnost može da dođe do njegovog kvašenja. Kao svaka organska materija i papir kad je vlažan fermentira i truli te kao takav ne zadovoljava minimum uslova za ponovnu upotrebu u reciklažnoj industriji za proizvodnju novog papira/kartona. Preporuka je da se papir/karton prikupljaju za reciklažu kao odvojena frakcija. To je lekcija koju smo naučili od svih zemalja koje su uspešne u reciklaži.
Reciklaža papira
Zahvaljujući svojim svojstvima, papir je kao materijal idealan za recikliranje.
Studija koja je nedavno sprovedena na Tehnološkom univerzitetu iz Graca u Austriji, tokom koje je ispitivana jačina celuloznih vlakana, otpornost na savijanje i kapacitet bubrenja vlakana, odnosno izdržljivost ambalaže na bazi celuloznih vlakana pokazuje da celuloza, odnosno stari papir može da se reciklira i do 25 puta bez gubitka mehaničkih ili strukturnih svojstava.
Rene Ekhart, viši naučnik na Tehnološkom univerzitetu u Gracu navodi: „Kada su u pitanju mehanička svojstva, jedva da smo primetili bilo kakavu promenu.”
Sve to ukazuje da ambalaža izrađena od celuloznih vlakana (u šta spada i ambalaža izrađena od već reciklirane celuloze – odnosno starog papira) predstavlja izuzetno održivo rešenje za ambalažu koja se (teorijski) može reciklirati nebrojeno puta i čiji je broj ciklusa recikliranja (u praksi) ograničen pre svega stopom sakupljanja starog papira i gubicima koji nastaju tokom čišćenja vlaknastog materijala.
Situacija u Srbiji
Prikupljanje starog papir za reciklažu u Srbiji ima dugu istoriju. Da li ste znali da Fabrika kartona Umka proizvodi i reciklira karton već više od 80 godina te da je njena osnovna sirovina upravo stari papir? Gotovo 60% svoje sirovine fabrika prikuplja na teritoriji naše zemlje. Fabrika kartona Umka je najveći recikler ambalažnog otpadnog papira i kartona u Srbiji, sa mogućnošću reciklaže i preko 500 tona dnevno!
Zahvaljujući brojnim investicijama koje su u prethodnom periodu realizovane u industriju papira i kartona u Srbiji kapaciteti reciklaže starog papira su na godišnjem nivou dostigli 350.000 t. Fabrika kartona Umka je, na primer, kontinuiranim unapređenjem proizvodnje u periodu od privatizacije 2003. godine do danas podigla kapacitet proizvodnje kartona, odnosno prerade starog papira za oko 4 puta, sa 45.000 na 160.000 t uz obezbeđena sredstva za dalji rast, do 250.000 tona godišnje. Očekivano je da će i drugi proizvođači svoju proizvodnju povećati za do 50% u narednih tri do pet godina.
Nažalost, neslavna statistika, koja prati uvećanje kapaciteta reciklaže starog papira svedoči o nemogućnosti realizacije povećane proizvodnje bez uvoza starog papira sa drugih tržišta. Približno 60% količina otpada koji se uveze u Srbiju predstavlja otpad od papira i kartona, što je oko 147.000 t uvezenog otpadnog papira i kartona godišnje. Sa druge strane, činjenica je da taj otpad postoji na našem tržištu, ali se izvozi ili odlazi na deponiju. Princip rada po kom je poželjno da se otpad tretira što bliže mestu nastanka kako bi se izbegli neželjeni uticaji transporta na životnu sredinu, se trenutno ne primenjuje u našoj zemlji.
Da se podsetimo
U Srbiji je uspostavljen sistem upravljanja ambalažnim otpadom 2009. godine donošenjem Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. Sistem se zasniva na produženoj odgovornosti proizvođača. Ona podrazumeva da je proizvođač odgovoran za celokupni životni vek proizvoda, a samim tim i za ambalažu u koju je upakovan. U ime privrednih društava koja plasiraju ambalažu na tržište Srbije, operateri sistema, među njima i Ekostar pak, preuzimaju obavezu i organizuju sakupljanja, ponovnog iskorišćenja i reciklaže ambalažnog otpada. Ekostar Pak, jedan je od lidera među operaterima u Republici Srbiji u recikliranju i ponovnom iskorišćavanju ambalažnog otpada. Tokom 2021. godine reciklirali su 50.000 t papira.
Direktiva 2018/851 EU o izmeni direktive 2008/98/EC o otpadu menja Okvirne direktive u skladu sa ranije propisanom hijerarhijom upravljanja otpadom. Jedan od ključnih zahteva koje je propisala pomenuta direktiva je ostvarivanje specifičnih ciljeve na nivou Evropske unije u pogledu odvojenog sakupljanja papira, metala, plastike i stakla, a najkasnije do 1. januara 2025. godine. Direktiva 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadom dopunjena Direktivom EU 2018/852 iz paketa crikularne ekonomije, propisuje minimalne ciljeve reciklaže i to 55% plastika, 30% drvo, 80% metal, 75% staklo i čak 85% papir i karton.
Pravilnim sakupljanjenjem papira je završeno pola posla
Prema proceni morfološkog sastava komunalnog otpada, papir i karton čine oko 13% otpada u domaćinstvima i čak 34% ambalažnog otpada. Najveći deo papira se jednokratno koristi i završava u otpadu. Prvi korak u preradi starog papira za ponovnu upotrebu je dakle njegovo pravilno prikupljanje. Veoma je važno da se papir za recikliranje skuplja odvojeno, pošto je za sam postupak recikliranja teško dobiti kvalitetnu sirovinu ako papir nije odvojen od ostalog otpada.
Stari papir/karton je čista i lako dostupna sirovina. Uspešna reciklaža zahteva papir koji mora da se drži dalje od hrane, plastike, metala i drugih kontaminanata.
Zbog postojanja reciklažnih kapaciteta i potreba fabrika svi možemo da uložimo dodatni napor i obezbedimo da otpadni papir u čistom stanju stigne do postrojenja za reciklažu.