Srđan Marojević (53) odlučio da posle 28 godina ode u Sloveniju i postane vozač kamiona teretnjaka.
Podaci za bezbednost saobraćaja pokazuju da Srbija ima između 160.000 i 200.000 vozača, ali je oko 20.000 do 30.000 njih u međunarodnom transportu, dok sa diplomom vozača iz klupa godišnje izađe oko 1.000 novih učenika, što nije dovoljno, a mnogi od njih su otišli da rade "preko".
Među njima je i Srđan Marojević (53), koji je odlučio da posle 28 godina staža i rada kao instruktor, predavač i ispitivač u auto-školi, ode u Sloveniju i postane vozač kamiona teretnjaka. On nije mogao više da izdrži tempo koji mu je bio zadat u Srbiji.
Danas vozi "skaniju", dugačku 16,5 metara, obilazeći puteve zapadne Evrope, prevozeći plastiku, ivericu, auto-delove, hemijsku industriju...
"Nisam više mogao da izdržim tempo koji mi je bio zadat u Srbiji. Imao sam puno radno vreme bez ijednog slobodnog vikenda. Kada prođe godina, ja shvatim da sam na nuli. Eto, toliko sam mogao da zaradim, radeći non-stop. Uspevao sam da opskrbim porodicu zarad normalnog života, ali ni dinar da uštedim. To me je ubijalo u pojam, a i znao sam da za takav isti rad negde na zapadu mogu da steknem mnogo više", priznaje Srđan, koji po drumovima Italije, Francuske, Nemačke, Holandije, Belgije vozi od 2017. Za to vreme uspeo je da svojom kćerkama kupi stan u Beogradu.
Od svog rada vozač šlepera u inostranstvu može da zaradi od 1.500 do 2.500 evra mesečno. To je, dodaje Srđan, sasvim dovoljno za život, a može i da se uštedi.
"Vozači nemaju nikakve troškove, sem za hranu. Spavamo u kamionu, to nam je druga kuća. Ipak, evropskim kamiondžijama je lakše, jer nema graničnih zadržavanja. Granicu prelazimo sa 80 kilometara na sat. Da, recimo, moram da sedim na granici ceo dan kao kolege iz Srbije, taj posao ne bih radio ni u snu. Tako da, vozačima iz Srbije nije lako, em su slabije plaćeni, em su im uslovi rada lošiji a i nema ih dovoljno", navodi on.
Njegov jedan radni dan traje 13 sati. Vozi se "čista regula", tako kažu iskusni vozači, a to znači da pravila moraju strogo da se poštuju.
"Nema onoga 'još malo ću da vozim'. Radi se koliko tahograf u kamionu dozvoljava, on nam je najbolji saveznik. Devet sati smo u kontinuitetu na točkovima, a za utovar i istovar robe možemo da odvojimo dodatnih četiri časa. Posle toga sledi odmor od 11 sati", napominje vozač teretnjaka.
(Mondo/Politika)