Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Todorovu subotu, prvu subotu vaskršnjeg posta. Slavi se i kao krsna slava, a za sveti Todor se slavi kao zaštitnik stoke, naročito konja. Danas je dobro da se pričeste oni koji ne mogu da izdrže uskršnji post. Nekada su se na ovaj dan pričešćivali i đaci. Teodorova ili Todorova subota uvek pada u prvu subotu Velikog Vaskršnjeg posta.
Todorovu subotu, ili Todoricu, slavio je esnaf pekara.
Sveti Teodor Tiron, po narodnom Todor, bio je vojnik koji je odbio da učestvuje u progonu hrišćana, čak je javno priznao hrišćansku veru, zbog čega je mučen i na kraju živ bačen u oganj.
Za Svetog Todora veruje se da je zaštitnik stoke, poglavito konja, pa se ovaj dan naziva još i Konjski dan - kada se konji ne prežu (u kola) već samo jašu. U takovskom kraju ovaj svetac se slavi, jer se veruje da leči od padavice. Seljaci u to vreme odlaze u obližnje manastire sa bolesnima, pale sveće i mole se svecu za zdravlje
Običaj je da se prve subote u velikom postu sprema koljivo, odnosno žito, kao spomen na veliko čudo kojim je sveti Teodor Tiron sačuvao i spasao hrišćanski narod od zle namere cara Julijana, koji je naredio upravniku Carigrada da svim hrišćanima koji su se pridržavali Velikog posta hranu sa pijace tajno pospe krvlju.
Ali javio se Teodor Tiron tadašnjem arhijereju i reče mu da narod jede samo koljivo sa medom. U spomen Todorov i taj dan, crkva kuva tzv. Todorovo žito koje se uoči prve nedelje Velikog posta osvećuje i deli vernicima. U takovskom kraju veruje se da Sveti Teodor leči od padavice pa se vernici mole za zdravlje ovom svecu. Konji se na ovaj dan ne prežu već samo jašu, pa su česte i trke. Na Todoricu, kako se još naziva ovaj dan, u crkvu odlaze da se ispovede i pričeste deca, stari, bolesni, odnosno oni koji ne mogu da izdrže dugotrajni post. Veruje se da na ovaj dan Sveti Todor uzjaše konja i odlazi da dovede leto. Slavi se i kao krsna slava.
Takođe, veruje se da na Todoricu po prvi put nakon zimskog mirovanja izlaze zmije i da se zato danas naročito treba paziti ovih životinja. Postoji legenda da se Sveti Teodor nekada upravljao zmijama koje su imale noge. Kad su one počele da ujedaju ljude, svetac se naljuti na njih, oduze im noge, a ljude nauči kako da ih tuku štapovima i hvataju.
(MONDO)