Prva odluka o organizovanom prevozu povređenih, preteča ambulantnih kola, napisana je 1633. u Firenci. Reč je o prvom pokušaju države da uspostavi sistem hitne medicinske pomoći. Prva ustanova za hitnu medicinu u Evropi, «Stanica za spasavanje utopljenika», otvorena je u Hamburgu, u Nemačkoj, 1762. Začetnici organizovane hitne medicinske pomoći bili su Dominik Lare, glavni hirurg u Napoleonovoj vojsci i Fransoa Persi, hirurg i sanitetski inspektor francuske vojske. Pored lečenja ranjenika, organizovali su i hirurške intervencije na bojištu, posebno „hitnu medicinsku pomoć“ kada su i upotrebili zvanično prva ambulantna kola.
Potreba za zbrinjavanjem povređenih i bolesnih ljudi stara je koliko i ljudski rod. Tako je u starom Vavilonu postojao običaj da povređenog dovedu na neko javno mesto, na trg gde bi ga svako mogao videti i pregledati. Cilj im je bio da pronađu onoga ko bi mogao da mu pomogne.
Što se Srbije tiče, u Beogradu je između dva svetska rata radila Stanica za spasavanje u centru grada, gde su radili reonski lekari. Lekar stanice morao je doći na lice mesta "najdalje za jedan sat". Dnevni list Politika u izdanju iz oktobra 1937. navodi da je tada otvorena prva sanitetska auto-stanica za prevoz bolesnika i ranjenika, što je ujedno i prvo sanitetsko vozilo u Srbiji.
Od tog vremena medicina, hitne medicinske intervencije kao i vozila za hitnu pomoć, značajno su uznaperdovala tako da tretman pacijenta počinje još u vozilu na putu do bolnice. Pored rađanja novog života, njegovo spasavanje je jednako uzvišeno i veličanstveno. Ovo je suština posla koji brojni radnici hitne pomoći svakodnevno obavljaju.
Danas u Srbiji, tim za intervenciju u jednom vozilu hitne pomoći čine lekar specijalista i dva medicinska tehničara od kojih je jedan i vozač. Jedno ambulantno vozilo u proseku pređe i više od 200.000 km godišnje ne samo reagujući na hitne slučajeve već i za prevoz pacijenata na hemodijalizu, i druge terapije.
“Srbija je uz pomoć Evropske unije dobila gotovo 300 modernih vozila sa odgovarajućom opremom u poslednjih deset godina”, kaže Maja Vučković-Krčmar, medicinski savetnik i programski menadžer za zdravstvo pri Delegaciji Evropske unije u Srbiji. „Kvalitet opreme koja je pristigla zajedno sa vozilima je takođe označio korak napred u zbrinjavanju pacijenata i zahvaljujući donaciji, sada lekari mogu bolje da odgovore na sve zahteve i da pruže kvalitetniju zdravstvenu zaštitu“, dodaje Vučković-Krčmar.
Samo tokom pandemije COVID-19 u poslednje dve godine, EU je obezbedila 56 novih vozila za hitan prevoz pacijenata, vakcina i medicinskog osoblja za pomoć koja je najpotrebnija u 174 opštine u Srbiji. Mnoga od ovih vozila opremljena su najmodernijom opremom poput mobilnih respiratora, opreme za dijalizu, specijalnih frižidera za čuvanje vakcina, a lekarima i osoblju obezbeđena je visoko-kvalitetna zaštitna oprema.
Evropska unija je od početka pandemije 2020. podržala Srbiju u borbi protiv širenja virusa sa više od 78 miliona evra, od čega je gotovo 90% utrošeno za potrebe zdravstva, opreme za zastitu i najhitnije potrebe kako bi se ojačao zdravstveni sistem u Srbiji u kriznim situacijama kao i tokom redovnog funksionisanja.
Solidarnost predstavlja vodeći princip podrške Srbiji i EU je posvećena tome da podrži potrebe Srbije u obezbeđivanju neophodne medicinske opreme i ljudskih resursa ali i da zaštiti najugroženije građane.