Kovaćević je istakao da je za ljude u Srbiji bitno da imaju dovoljno energenata da ispune sve potrebe, te istakao da bi povećanje cene gasa moglo da bude ozbiljan problem.
"Bitno je sa stanovišta grejanja gradova i industrijske upotrebe. Posledice sankcija tek slede. Cena gasa je ozbiljan problem. Naravno, sledi pitanje da li je to ekonomski održivo i šta će se dešavati kada dođe zima", kaže Kovačević.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS-a istakao je da će definitivno doći do smanjenja zavistnosti od ruskog gasa.
"Ovo nije tačka na odustajanje od uvoza ruskih energenata. U potencijalu ona bi mogla da se desi u budućnosti. Kada govorimo o nafti, EU je rekla da želi u narednih šest meseci da bude nezavisna od Rusije. Postoji realna alternativa za rusku naftu i to zavisi od zemlje do zemlje. Razmišlja se čak da budu izuzeci te zemlje koje sto odsto zavise od Rusije. Ta diversifikacija ne može se desiti preko noći. Ovaj pomenuti terminal neće odmah biti u funkciji", kaže Stanić.
Aleksandar Kovačević je istakao da je terminal LNG standardni terminal za koji se očekuje da će veoma brzo biti funkcionalan.
"LNG terminal će postati funkcionalan veoma brzo. On je namenjen regasifikaciji. Morate imati u vidu da je taj gas čistiji, ima i dimenzije energetske efikasnosti", kaže Aleksandar Kovačević iz EU Konvert.
Kovačević je naveo da Srbija ima gasovod u Bugarskoj, te da se gradi nov LNG cevovod, kao i da transportna infrastruktura koja postoji u Srbiji daleko prevazilazi potrebe Srbije.
"Imamo i pitanje da li nama uopšte ovolika količina gasa treba. Da li mi možemo različitim merama energetske efikasnosti tu količinu gasa da smanjimo. Diversifikacija je važno pitanje, ali i energetksa efikasnost je jednako važno pitanje. Pitanje šta ste kupili, kako ste to upotrebili i kakav je ekonomski efekat. Ne ide u paketu samo Republika Srpka, već i Sarajevo. Nije jednostavno pitanje", kaže Kovačević.
Stanić je istakao da bi Srbija bila u problemu ako Bugari zatvore gasovod.
"Sada smo u velikoj političkoj krizi, ali opet taj gas i dalje teče, čak i preko Ukrajine. Bilo bi teško zamisliti da taj gas uopšte prestane da teče, pogotovo u one zemlje koje stopostotno zavise od ruskog gasa", kaže Stanić.
Važno je ne zaboraviti krizu 2009. godine i efekte koje je ona imala.
"Zamena strujom je vanredna situacija. Činjenica je da u Srbiji više od polovine održava alternativni vid grejanja, ali to je situacija u kome bi električni sistem bio pod ogromnim naponom. Treba upozoriti na januar 2009. godine na vrhuncu krize na Balkanu, svi veliki potrošači su trošili više nego da krize nije bilo. Imamo paradoks rizika koji kriza nosi. Jedna ozbiljna politika upravljanja krizom mora da se vodi", kaže Kovačević.
On je dodao da ćemo, kako kaže, i posle rata imati ruski gas.
"Evropa će smanjivati uvoz ruskih energenata, ali je logično da će i Rusija smanjiti izvoz energenata u Evropu. Oni su i dalje nezamenjivi", kaže Stanić.
(MONDO)