Ove godine, tačnije u martu mesecu, navršilo se 50 godina od izbijanja epidemije velikih boginja u tadašnjoj Jugoslaviji. Tog 15. marta 1972. godine je u laboratoriji Instituta "Torlak” izolovan opasan virus velikih boginja, koji je odneo 35 života i od kojeg je obolelo 175 ljudi u bivšoj Jugoslaviji. Bila je to poslednja epidemija variole vere u Evropi.
Prema zvaničnoj verziji, virus je stigao u našu zemlju, kada ga je tridesetpetogodišnji Imbrahim Hoti iz jednog sela kod Orahovca na Kosovu doneo iz Južnog Iraka. Smatra se da je zarazio sedmoro rođaka i još četvoro ljudi na pijaci, a pretpostavlja se da je počeo da se širi brzinom munje kada ga je dobio Latif Mumdžić, učitelj iz jednog sela kod Tutina, koji se zarazio tako što je s Hotijem bio u istom autobusu. "Politika" piše da je on zatim virus preneo na 38 ljudi, a kada je dobio prve simptome zaraze, verovalo se da je imao alergijsku reakciju na lek. Posle njegove smrti, simptome variole je dobio njegov brat kod koga je utvrđena prava dijagnoza. I haos je krenuo.
Epidemiolog profesor dr Zoran Radovanović je bio jedini od epidemiologa koji je bio zaštićen od ove zaraze. Efekat vakcinacije zvanično je trajao tri godine, a on je dve godine i osam meseci pre epidemije vakcinisan radi odlaska u Indiju.
"Među prvima sam i revakcinisan i dodatno zaštićen injekcijom gotovih antitela, takozvanim hiperimunim gamaglobulinom. Kada se na kraju prvog dana suzbijanja epidemije postavilo pitanje dežurstva tokom noći, prihvatio sam da ostanem u Gradskom sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu politiku, pretvorenom u Gradski štab za borbu protiv karantinskih bolesti i putem radio-stanice koordiniram aktivnosti, uz povremene izlaske na teren. Ujutru sam držao sve konce u rukama o događajima protekle noći, znao imena novoobolelih osoba, njihovo kretanje i kontakte koje su ostvarili do trenutka izolacije. Narednih nekoliko sedmica nije bilo odmora" rekao je on u razgovoru za "Politiku".
Virus variole se danas čuva u dve laboratorije na svetu, u Atlanti u SAD i Novosibirsku u Rusiji i predstavljau najmoćnije biološko oružje na planeti. Na drugim mestima je zvanično "ubijen”. U našoj zemlji ga je uništila dr Ana Gligić, virusolog, koja je tada radila u laboratoriji Instituta "Torlak”.
"Kada je sve prošlo, morali smo da 'ubijemo' virus. Pre nego što smo ga zakopali u rupu u krugu Instituta 'Torlak', morali smo da ga termički uništimo na visokoj temperaturi. I pored toga, kad smo otkopali rupu i smestili pipete, rukavice i drugi zarazni materijal, posuli smo to bitumenom i zapalili. Sve smo dobro obezbedili", rekla je ona svojevremeno u razgovoru za "Politiku".
Ističe kako ju je Svetska zdravstvena organizacija pet puta pitala kako je uništila virus.
"S virusima uvek treba biti oprezan. Na Grenlandu je kod bolesnika koji je bio smrznut izolovan virus španske groznice. Nikad se ne zna šta podzemne vode mogu da urade. Preminuli od variole su se zato sahranjivali u limenim sanducima. Uzorci se i danas čuvaju u dve laboratorije jer je poreklo virusa i dalje nepoznato. To uvek može da predstavlja opasnost. Ako ima nekih ludih glava, svašta može da se dogodi ukoliko neko poželi da se malo 'poigra'. Međutim, ti uzorci se vrlo dobro čuvaju. Mesto na kom se nalaze može da se otvori samo uz pomoć tri ključa koja imaju različite odgovorne osobe. Ne može da se otvori uz pomoć samo jednog ključa", napominje dr Gligić.
(MONDO)