Jovana Mitrović, studentkinja arhitekture, pre šest meseci je stekla dozvolu "C" kategorije i od tada ne propušta priliku da kada dođe sa fakulteta ode na gradilište u kamionu, bageru ili utovarivaču.
"Vozim ove solo kamione, šlepere, vozim i ove radne mašine, bagere, valjak, utovarivač i sve to što treba na gradilištu, zavisno od situacije. Ustanem ujutru, idem na predavanja, na faks. Posle toga vraćam se kući i odmah u kamion. Kad završim, završim, obično to bude do kasno u noć", dodaje Jovana.
Jovanin otac vlasnik je firme za niskogradnju i kaže da je srećan što njegova ćerka učestvuje u porodičnom poslu.
"Pa, ona je to još davno, dok je bila mala, dobila želju, ulazila izlazila, pomerala, stiskala kvačilo, naravno na parkingu kad popravljamo kamion. I to joj je onda ušlo u krv i onda je bilo normalno da ona nastavi da radi kao i mi. Ima teških stvari koje žensko i ne može da radi, ali to su retke situacije i mi smo tu da joj pomognemo", kaže Goran Mitrović, Jovanin otac.
Iako ima samo 21 godinu, uveliko može da stane rame uz rame sa iskusnim vozačima. Kada je ugledaju na putu, reakcije su uvek pozitivne.
"To je uvek bilo ono, tata ide negde, ja idem sa njim. Gde god tata da krene, uvek me je zvao 'krpelju moj gde ideš sad, nemoj, pusti me da idem sam', ali ne, ja idem sa njim, tako da bilo je, mislim stalno sam bila sa njim u kamionu", napominje Jovana i dodaje:
"Svaka čast, kako si se ti odlučila, pa kako tako mlada, fina, lepa devojka u kamionu", nabraja Jovana kakve komentare najčešće čuje.
Posao se razlikuje od gradilišta do gradilišta. Jovana je sama u kamionu najdalje putovala do Valjeva. U budućnosti se nada dužim rutama od 10 sati, a ističe da joj je najveća da kada završi arhitekturu, proširi porodični biznis.
(MONDO/RTS)