Fotografije ljudi koji nose sendviče da bi ih jeli na plaži izazvaju oštru polemiku na društvenim mrežama. Jedni kažu da je to sasvim u redu, drugi da je primitivno. Svi su čuli za izraz “paradajz turisti” koji provejava kroz društvene mreže u poslednje vreme i predmet je oštrih rasprava koje se neretko završe gnusnim uvredama među ljudima koji iskazuju svoje mišljenje.
Šta je zapravo “paradajz turista”? Šta je zaista turistima važno kada planiraju odmor? Da li smo svi nekada bili “paradajz turisti”? O tome su za TV Prva govorili direktor YUTA-e Aleksandar Seničić i sociološkinja Jelena Radović. Glasajte u našoj anketi na kraju teksta i iskažite svoje mišljenje kako vi gledate na ovaj "trend" koji se pojavio među Srbima ovog leta.
“Videla sam jednu interesantniju fotografiju na kojoj je neko u kutiji od alata sortirao malo krastavca, malo kulena, malo krekera, tako da mi naziv 'paradajz turisti' nije u potpunosti prihvatljiv, koristimo ga u pežorativnom smislu i nastao je osamdesetih godina kada nismo imali toliko prilike da putujemo. Tačnije, nastao je krajem osamdesetih i početkom devedesetih kada je u Srbiji bila takva situacija da nam je trebalo gomilu papira ako hoćemo da izađemo iz države i nismo mogli baš da putujemo”, rekla je na početku razgovora sociološkinja Jelena Radović.
Ona je dodala da “paradajz turizam” ima jednu posebnu čar.
“Sa druge strane, imamo taj momenat gde nema ništa slađe nego da nešto čalabrcneš dok si na plaži.”
Aleksandar Seničić je istakao kako nema potrebe za korišćenjem termina “paradajz turista” u negativnom kontekstu.
“Taj naziv je sa sprdnjom dat i odomaćio se, ali se koristi u negativnom kontekstu najčešće. Nema potrebe za tim jer mnogi ljudi nemaju sredstva da jedu po hotelima ili ne žele da uplate pun pansion u hotelima jer neće na odmoru regulative kao što su tačno određena satnica za obroke. Ne žele ljudi da ustaju u sedam, kako bi išli na doručak u osam. Žele sami sebi da organizuju vreme, a i logično je potpuno da se prilagođavaju svom budžetu”, rekao je on.
Naveo je šta ima glavni uticaj na ljude da prozivaju "paradajz turiste".
“Mislim da imaju uticaja i društvene mreže na kojima težimo da predstavimo sve malo bolje nego što jeste i da plasiramo lažnu sliku o sebi, iako zapravo većina letuje upravo na taj način koji nazivamo 'paradajz turizmom'. Možda ih je sramota tako nečega, ali nema potrebe za tim”, zaključio je Seničić.
Kako se vi hranite na moru?
(MONDO)