Ceremonija obeležavanje godišnjice žrtava "Oluje" počeo je u 20 sati, parastosom za žrtve. O progonu i stahotama koje je preživela sa svojim saputnicima "iz kolone" govorila je Sanja Vulić koja je kao dete izbegla iz Republike Srpske Krajine.
Ona je istakla da su ovom tužnom danu, 27 godina nakon zločinačne akcije Oluja njena osećanja pomešana.
"Tuga i bol su i dalje prisutni, ali osećam veliku zahvalnost svima koji su tu večeras. Ja sam dete iz kolone. Najranija sećanja moja dosežu do početka 1990. godine, kada je počelo maltretiranje srpskog stanovništva. Svi lepi događaji i zvuci detinjstva su potisnuti zvucima rušenja kuća i pucnjavom", rekla je Vulić.
Prema njenim rečima, najteži trenutak koji je preživela jeste taj što je tri dana gledala u kolonu i pokušavala da pronađe svog oca.
"Tek četvrtog dana stigao je i naš otac, ukrcao nas je u stari gradski autobus u Banjaluci, i poslao put Srbije. On je ostao i nastavio traktorom iza nas", rekla je ona i dodala da su iz autobusa gledali strahote, plakanje staraca, njene vršnjake koji su morali da voze traktore, a da nisu znali ni bicikle da voze.
"Poneli su se kao da imaju 21 godinu, a ne 12", rekla je ona.
Ona je rekla da joj je teško palo kada je ona morala da bude sa ostalima u vozu koji ih je vodio iz Republike Srpske Krajine, dok je njen otac morao peške.
"Nas je bilo 12 u vozu, a otac je ostao sam u koloni", rekla je Sanja.
"Prošlo je 27 godina, a Srbija nas je prihvatila, školovala i zaposlila. Ja nisam rođena u Srbiji, ali ovo je moja država, a Novi Sad je moj grad. Ja sada vidim svetlu budućnost za moju decu koja su rođena ovde u Srbiji", rekla je Sanja.
Podsetimo, akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području tadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, uprkos tome što se ta oblast nalazila pod zaštitom Ujedinjenih nacija.
(MONDO)