Minimalna cena rada trenutno iznosi 201 dinar po satu. Dve strane imaju rok od 30 dana da se dogovore, a ako to ne učine, odluku će doneti Vlada Republike Srbije.
Minimalna cena rada sada iznosi 201 dinar po satu. Dve strane imaju rok od 30 dana da se dogovore, a ukoliko to ne učine, odluku će doneti Vlada Srbije. Zoran Marković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca i Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača za "RTS" govore o svojim zahtevima.
Socijalni partneri, Vlada Srbije, sindikati i poslodavci su saglasni da minimalac treba da se poveća, s tim što se iznos povećanja koji smatraju prihvatljivim razlikuje, piše "RTS".
“Pomenuto je da će jedan deo tereta rasta minimalne cene rada i država preuzeti na sebe, nije bilo konkretnih podataka, očekujemo da će se povećati neoporezivi deo. Kada pričamo u kom procentu da raste minimalna cena rada raspon je između 9 i 12 posto, što znači da bi minimalna cena rada bila oko 40.000 dinara mesečno”, rekla je Pavlovićeva.
Privreda očekuje da deo tereta preuzme država, da se poveća neoporezivi deo i da se smanje porezi i doprinosi, kaže ona.
"Ako posmatramo prethodni period kada se to i dešavalo, iako su pomeranja bila niska, imala su pozitivan uticaj na zapošljavanje, juče smo dobili od Ministarstva finansija podatak da je zaposlenost porasla za 20.000 u privatnom sektoru", rekla je Pavlovićeva.
Zoran Marković navodi da je ponuđeno povećanje od 14 odsto, ali da to nije prihvatljivo sindikatu,
“Na jučerašnjem sastanku predstavnici Vlade su ponudili 14 odsto sa oslobađanjem određenih poreskih nameta na zarade, to nije prihvatljivo za sindikat. Ako je minimalna potrošačka korpa koja nije dovoljna za egzistenciju tročlane porodice u Srbiji – sada sa podatkom iz maja 43.695 dinara, a od januara 2023. godine da primate 40.000 dinara, kada odete da platite dažbine ili da kupite nešto u prodavnici treba da se oduzimate, a ne sabirate”, kaže Marković.
Podseća da je sindikat u maju podneo zahtev i da su, kako kaže, dobri poslodavci odradili neko povećanje od 7, 8 ili 10 procenata.
"Problem je kada kažemo povećanje, ali mi tražimo ono što je normalno za životnu egzistenciju", napominje Marković.
Jedno tročlano domaćinstvo mora da izdvoji 4.000 dinara više nego prošle godine. U julu su u proseku cene porasle za 12,8 odsto u poređenju sa julom prošle godine. Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača kaže da je za minimalnu potrošačku korpu iz maja potrebno izdvojiti oko 44.000 dinara.
“Minimalna zarada je oko 39.000 a oko 20 odsto prima minimalac, a preko 50 odsto prima zaradu ispod prosečne koja je oko 74.000. Jasno je da se postavlja pitanje na koji način da se prosečno tročlano domaćinstvo izbori sa stalnim poskupljenjima i sa cenama”, rekla je Perinčićeva.
(MONDO)