Postoji razlika kada se svešteniku obraćate rečju pop ili oče.
U svakodnevnom govoru često se može čuti da neko za sveštenika kaže da je "pop". Ova reč potiče od iskvarenog izgovora grčke reči "papas", što znači - otac. U korenu ove reči kod većine jezika u regionu za sveštenika se koristi reč "otac", naravno, u duhovnom smislu, baš kao što je na grčkom - "papas".
U svom iskvarenom obliku reč "pop" se kod nas koristila od davnina. Ova reč koristila se u pozitivnom kontekstu. Međutim sa osmanskim osvajanjem poprimila je negativno i uvredljivo značenje. Turci su od Grka preuzeli ovu reč i sa "pope" počeli da oslovljavaju kaurske sveštenike. Ekvivalentno duhu našeg jezika, to bi bilo slično reči "ćale", samo na turskom.
U savremenoj istoriji, reč "pop" su masovno koristili komunisti ne praveći razliku u činu i zvanju sveštenstva i isključivo sa negativnim značenjem i sa ciljem vređanja. Slično je i kod Rusa gde je reč "pop" pogrdna reč, sa izrazom velikog nepoštovanja prema svešteniku. Poznato je i da samim sveštenim licima nije pravo kada ih neko oslovi sa pope umesto oče, pošto to nije pravilan izraz i ne mora uvek da ima istu duhovnu konotaciju koju ima reč "oče". Međutim, ovaj kolokvijalni naziv se odomaćio u našem jeziku i danas se svakodnevno koristi.
(MONDO)