Braća Novica i Srba Stanković koji sada žive u Kozjem Dolu kod Trgovišta, 20 godina bili su radno eksploatisani u Severnoj Makedoniji. Nisu dobijali novčanu naknadu, radili su u lošim uslovima kod više poslodavaca kao čobani.
Sećanja braće na loš život ne blede. Iako su u Kozjem Dolu od 2005. godine mladosti će se kažu sećati do kraja života.
Dvojici Braće otac Krstan umro je 1984. godine, a njihova majka Olga prešla je da živi u pogranično selo German kod Krive Palanke, na imanju izvesnog Milorada. Na njegovo insistiranje, Olga se saglasila da Srbu prodaju jednom trgovcu u makedonskom selu Bajlove. Kao sedmogodišnjak, čuvao je ovce i spavao u pomoćnoj prostoriji.
"Jedan Stojadin me je maltretirao, to je bilo, prošlo. Ne može da se zaboravi nikad u životu, nikad. I dan danas mi je u glavi sećanje", kaže Srba Stanković iz Kozjeg Dola kod Trgovišta.
"Neko rob da bude da sluguje, izmićar da bude, neko traži slobodu i mi tražimo slobodu kao svako normalan", ističe Novica Stanković iz Kozjeg Dola kod Trgovišta.
Iako su sada na slobodi, žive od devet hiljada dinara socijalne pomoći i od sakupljanja šumskih plodova, imaju i nešto povrća u plasteniku.
"Živimo teško, nije baš tako jednostavno. Nemamo svoj dom, nemamo svoju kuću, živimo u staroj školi, zgradi, privremeno", kaže Novica.
"Nije lako ovde da živiš, letos i nekako, zimus ovde ne može se izdrži. Što moram, nemam kude, nemam bolji život", dodaje Srba Stanković.
Pred Osnovnim tužilaštvom u Vranju podneta je tužba, a zahtev za krivični postupak je predat pravosuđu Severne Makedonije, odakle su osumnjičeni za trgovinu ljudima. Osnovno tužilaštvo te zemlje je pre 10 godina odbacilo navode iz zahteva, zbog, kako tvrde, nedostatka dokaza da su braća Stanković bili žrtve trgovine ljudima.
(MONDO/RTS)