Tercijarni dim, dakle, ostaje otisnut na zidovima, u sedištima automobila ili omiljenoj sofi, tepihu i ostalom nameštaju. Problematično je to što se ne vidi, a može sadržati visoke doze štetnih i potencijalno štetnih materija. Takva karakteristika ga čini lukavijim od primarnog i sekundarnog dima koji se mogu izbeći jer su očigledni.
U najnovijoj studiji otkriveno je visoko prisustvo tercijarnog dima u kući osobe koja je prestala da puši pre devet godina i od tada nije čak ni dozvoljavala da se puši unutar kuće. Profesor Univerziteta u San Dijegu, Džordž Met, koautor studije, kaže da je prisustvo mirisa duvanskog dima siguran dokaz da u prostoriji postoje tragovi tercijarnog dima i jasno dodaje da čak i odsustvo takvog mirisa može ljude izložiti štetnim i potencijalno štetnim materijama jer su mnoge od njih bezmirisne.
Glavni istraživač u ovom projektu, doktor Hugo Destelejs, potvrđuje da dnevna doza izloženosti tercijarnom dimu može da bude jako velika naročito zato što se, osim udisanjem, materije mogu apsorbovati i kroz kožu. Kroz stalni kontakt sa kožom i udisanje može se razviti hronična izloženost, a koliko je to često, doktor Destelejs ilustruje primerom gipsanog praha u zidovima koji je sunđer za upijanje štetnih i potencijalno štetnih materija tercijarnog dima.
Kako očistiti prostor od tercijarnog dima
Da bi se kuća, restoran, radni prostor ili nešto drugo, očistili od prisustva tercijarnog dima, doktorka Rejčel Rekord ističe da je najbolje rešiti se nameštaja, dekoracija, tepiha i svih ostalih materijala za koje se dim lako vezuje.
Posle takvih korenitih promena ličnog prostora, nipošto ne treba dozvoljavati pušenje u prostoriji kako se dim ne bi ponovo vezao za nove predmete. Mnogim pušačima to može da bude veoma komplikovano, naročito ako se radi o jutarnjoj rutini ispijanja kafe koja je za mnoge od njih nemoguća bez cigareta.
S obzirom da pušači pre svega puše zbog nikotina, mnogi od njih bi možda klasične cigarete mogli da zamene boljim, manje štetnim alternativama u vidu e-cigareta ili bezdimnih uređaja koji zagrevaju duvan. Ovakvi uređaji ne proizvode duvanski dim već nikotinsku paru, odnosno aerosol. Doktor Destelejs potvrđuje da ove alternative oslobađaju manje štetnih i potencijalno štetnih materija, dok je emisija nikotinske pare u odnosu na dim značajno manja jer ona nastaje samo na momente konzumiranja, a cigareta sagoreva od prvog do poslednjeg dima.
Sa druge strane, uređaji koji zagrevaju duvan prilikom korišćenja oslobađaju aerosol. Na taj način se duvanski dim koji nastaje sagorevanjem u potpunosti isključuje. Takođe, prisustvo štetnih i potencijalno štetnih materija je smanjeno i do 95% u aerosolu nego u duvanskom dimu. Sam aerosol se ne vezuje za odeću, nameštaj ili zidove i nestaje vrlo brzo nakon oslobađanja, a pošto nema oslobađanja duvanskog dima, ne dolazi ni do pojave tercijarnog dima.