Očuvanje porodice i braka mnogima često bude primaran životni zadatak, zbog čega su, više žene, nego muškarci, spremni da trpe razne vidove psihičkog, a neretko i fizičkog nasilja. Taj problem ukorenjen je u našem društvu, pa iako se više ne ćuti o njemu, svedoci smo svakodnevnih porodičnih tragedija i nasilja.
Ovim povodom oglasio se i vladika Grigorije:
"Da li očuvanje porodice i braka po svaku cenu treba da bude razlog za trpljenje fizičkog i psihičkog zlostavljanja? Ne samo da ne treba nego i ne sme. Zataškavanjem i trpljenjem naselja ne može se ništa sačuvati, pa ni porodica. Ako muž zlostavlja ženu, ona pati i strada. Ukoliko imaju decu, deca podjednako pate kao i majka. Porodica počinje da se razara u svim pravcima i postoji mogućnost da će se deca, ukoliko u takvim okolnostima odrastu, i sama jednog dana početi nasilno da se ponašaju.
Ako se to ne desi, onda će vrlo verovatno iz takve porodice poneti traume koje će ih pratiti kroz ceo život i s kojima će se teško izboriti. Neki od njih to nikada neće uspeti. A šta je s direktnim žrtvama nasilja? Izražavanih duša i tela neretko će se boriti sa posledicama zlostavljanja do kraja svog života. Porodicu ne čine dva, četiri ili više članova koji se silom prilika i na silu drže na okopu.
I zato se svaki pokušaj nametanja ovakve vrste trpljenja i života pod plaštom očuvanja porodice značajno i nedvosmisleno udaljava ne samo od zdravorazumskog veća i od hrišćanskog dubrovačkog života i postojanja slobode života i postojanja slobode života", zaključio je Grigorije.
(MONDO)