Reditelj Emir Kusturica napustio je rodno Sarajevo na početku rata i nikad se više nije vratio u njega, čak ni kao turista. Mnogi su mu zamerili najpre odlazak, a kasnije i ono što je pričao o rodnom gradu i samom ratnom sukobu u BiH. Kusturica je svojevremeno kazao da je on "žrtva fundamentalizma u Bosni" i da je "etnički očišćen iz Sarajeva zajedno sa 150 do 200 hiljada Srba". Takođe je izjavio da je Sarajevo etnički očišćeno i da u njemu danas 95 odsto stanovnika čine muslimani. U Sarajevo, kaže, otišao bi bez ikakve emocije, jer je većina onoga što je voleo u tom gradu nestalo u ratu.
"Grad čine ljudi - kada izađete u noćni život u Moskvi, idete na mesta gde pronalazite ljude, zato što masa nije nešto što vas zanima, a ova masa se promenila - društveno, verski, intelektualno i ona 20 godina gradi sistem vrednosti u koji se ja ne uklapam", rekao je Kusturica svojevremeno za ruske medije.
Rat u Bosni je veliki biznis
Međutim, u intervjuu iz davne 1993. godine, proslavljeni reditelj je za TV Crna Gora na Rijeci Crnojevića ispričao nešto drugačiju priču o svom rodnom gradu, spomenuvši, između ostalog, da se radi o sukobu koji je proizvod "ratnog profiterstva".
"Sarajevo je grad koji nestaje pod najezdom razbuktalog nacionalizma, strasti, rušenja… Nečega što ti ljudi koji tamo pate od toga ne shvataju. S druge strane je ogromno ratno profiterstvo, novi vrednosni sistem koji se na toj krvi i na tom rušenju stvara, a sa druge strane se rađaju novi milijarderi. Vidi se da je suština toga jedan ogroman biznis. To mali ljudi ne shvataju", ispričao je Kusturica tada, dodavši da, po njemu, nikad više „neće biti kao što je bilo“.
"Bojim se da su ljudi tamo toliko iracionalni da i kad pomire te strane i potpišu ovo o čemu sad govore, to nikad više neće biti kao što je bilo. Zato što je to iscrpljeno, čini mi se, i pre rata. S druge strane, taj temperament i taj naboj koji ti ljudi nose usloviće da to potraje malo duže."
Postoje tri istine, a ja bih jednu
On je kazao da su mu događaji u Sarajevu u tom trenutku još uvek "vrući" da bi o njima snimao film, kao i da bi to bilo teško izvesti jer, po njemu, u Sarajevu sada postoje tri istine i morale bi sve tri da budu zastupljene u eventualnom filmskom projektu.
"Vruće je to još da bi se o tome govorilo. Verujem da svako ko se bavi nekom umetnošću ima distancu. Sada praviti film o Sarajevu koje gori, o stvarima koje teku, to je više stvar televizije, a manje jedne estetske, moralne, etičke i svake druge obrade. Nažalost, tamo je to sad izdeljeno na tri istine. Možemo tako govoriti o tri doživljaja. A ja bih još uvek po nekim sentimentima jugoslovenskim da to bude jedan istina, koja je izgleda nemoguća. Prema tome, utoliko sam i ja osujećen u tome. Mogu se doduše napraviti tri priče po principu `Rašomona` - tri priče o istoj priči. Jedna istina se cepa na tri dela i tri moguća ugla. Posebno kad je to dobilo nacionalnu konotaciju i svakoj od tih familija fali otac, brat… To su ožiljci i rane za koje nijedna reč nije dovoljna da bi ih ublažila. A kamoli film", objasnio je Kusturica.
(MONDO)