U narodu se Mala Gospojina slavi uz živopisne običaje, uglavnom posvećene rađanju. Veoma je cenjen praznik kod Srba, a u većini mesta održavaju se vašari i druge svečanosti, proslave i molitve. Na Malu Gospojinu mnogi planiraju i ugovaraju svadbe i venčanja, jer, prema predanju, ona mladencima, verenim, i venčanim na ovaj dan daruje posebnu blagoslov.
Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimnih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti. Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad, pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu.
Veruje se da ako na praznik bude vedro, bez oblaka i ako se vidi sunce tokom većeg dela dana, veruje se da će jesen i zima biti blage. Na Malu Gospojinu, isto kao i na Veliku, prema narodnom verovanju, postoje i određene zabrane. Žene tako ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove.
Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama. Sutra navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana. Mala Gospojina spada u red Bogorodičnih praznika i nepokretan je, što znači da ima fiksno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom.
Ostali Bogorodičini praznici su Vavedenje, Sretenje, Blagovesti, Uspenje presvete Bogorodice (Velika Gospojina), kao i oni koji obeležavaju sećanje na događaje iz njenog života, kao što su Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.
(MONDO)