Popis stanovništva u Srbiji počinje prvog oktobra.
U Srbiji u subotu, prvog oktobra, počinje popis stanovništva, domaćinstava i stanova i trajaće do kraja oktobra. Građani će odgovarati na 69 pitanja, a na tri nije obavezno dati odgovor. Onima koji odbiju da učestvuju u popisu slede kazne. O tome na koji način će se ove kazne realizovati i kada će biti korišćene govorio je za RTS direktor Zavoda za statistiku Miladin Kovačević. Prema njegovim rečima, ta mera predstavlja krajnji instrument, i naglasio da nije cilj kažnjavati ljude. On je rekao da je popis ogroman posao, objasnivši da se popis sprovodi jednom u deset godina, kao i da ovaj popis kasni jednu godinu zbog pandemije, budući da je bio planiran za april prošle godine.
"Građani će odgovarati na 69 pitanja, a popis traje otprilike 30 minuta. Nema pitanja na koja treba unapred da pripremimo odgovor. To su manje-više sva standardna pitanja koja slede preporuke UN i Evrostata. Mi se u svemu prilagođavamo međunarodnim standardima", navodi Kovačević.
Dodaje da su sva pitanja bila postavljena i na popisu 2011. godine, pa i na ranijim. "Najveća inovacija u ovom popisu je elektronsko popisivanje. Popisivači idu sa računarima i u laptopima je aplikacija koju je izradio sam Zavod, to je proizvod domaće pameti, i to će mnogo da ubrza postupak, jer se preskaču operacije koje slede nakon popisa, a to je unos podataka", naglašava Kovačević i dodaje da se sada sve odigrava onlajn, jer popisivač svakog dana nakon obavljenog posla šalje sve podatke u centralnu bazu.
On je istakao da će svi popisivači imati legitimaciju Republičkog zavoda za statistiku i ovlašćenje i da će ljudi tako znati ko je u pitanju. "Postoje i pitanja na koja ne moramo da odgovorimo na popisu, a to su etnička pitanja - nacionalna pripadnost, veroispovest i maternji jezik. Prema zakonu o popisu uvek se uvodi ta sankcija i ona je krajnji instrument - nešto što nikako nije cilj same operacije. Popisi su jedna tekovina i istorijska i kulturna, a pre svega državna i oni se sprovode u svim državama koje imaju statističke ustanove", objašnjava Kovačević.
Kada je reč o visini kazne, ona je od 20.000 do 50.000 dinara. "Nešto se odnosi i na popisivače ukoliko izađu izvan svojih uobičajenih ovlašćenja, a deo i na građane koji odbiju da učestvuju u popisu", zaključio je Kovačević.
(MONDO)