Broj registrovanih migranata u Srbiji dupliran je u odnosu na prošlu godinu. U 2022. evidentirano ih je više od 86.000 i to iz Avganistana, Sirije, Pakistana i zemalja severne Afrike. Tim povodom gost “Uranka” na K1 televiziji bio je Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
"Trend rasta je prekinula korona, a brojke su sigurno veće od 86.000 osoba. Ta brojka je dobijena po zvaničnoj statistici. Sada smo došli do značajno velikog povećanja. Komesarijat koji je smeštao migrante je uzeo tu brojku. Mnogi ljudi nisu smešteni i nalaze se van kampova ili u privatnom smeštaju. Tu su hiljade i hiljade ljudi koji se nalaze na ovoj, Balkanskoj ruti. Izbeglice pre svega stižu iz Turske u Srbiju i to preko Bugarske i Grčke.
Ranije su bile i druge rute preko Mediterana, Maroka i Španije, ali nekako je sve njih potisnula Balkanska ruta koja prima izbeglice iz Turske gde je najveći rezervoar izbeglica. Preko četiri miliona ljudi se u Turskoj nalaze u izbegličkom statusu.
Đurović je objasnio i šta se to promenilo u Turskoj pa su mnoge izbeglice krenule ka Srbiji.
"Mnogo toga se promenilo u Turskoj. Situacija u toj zemlji se pogoršala i sada je vrlo ozbiljna i teška, a očekuje se u narednom periodu da bude još teža. Sva ta pomoć koju je davala EU, a radi se o milijardama evra, polako se troši posle šest godina. Ta pomoć nije data da bi se pravdala, nego za konkretne projekte u Turskoj. Za podršku deci za upisivanje u školu, prevodioce arapskog jezika, smeštaj u kampovima, hranu za izbeglice, 100 evra za višečlane porodice da bi mogle da prežive… Polako se ti fondovi iscrpljuju i troše, i migranti ostaju sa sve manje podrške da normalno žive. Uporedo sa tim, u Turskoj je teška finansijska situacija. Inflacija je veća od 100 odsto. Velika je nezaposlenost posle korone.
Sada političke elite, posebno ove nacionalističke, krive izbeglice za krizu. To stvara antagonizam u toj sredini, tenzije, nasilje. Često Turska sprovodi i "puš-bekove“ u Siriju, odnosno skupi i protera migrante, nekoliko hiljada ljudi s vremena na vreme. Stvarno su velike tenzije, a pristup tržištu rada je izuzetno težak. To znači da samo tri odsto od svih
izbeglica može da se zaposli legalno dok svi ostali rade na crno, a to više nije ona Turska pre korone. Mnogo ljudi, Turaka i izbeglica, radi na crno. Sada se mogućnost zapsolenja smanjila i trenutna situacija u svetu to dodatno otežava. U toj konstelaciji stvari glavni problem je u nestabilnoj situaciji u Turskoj", rekao je Đurović u “Uranku”.
Migranti u Srbiji
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila pojasnio je šta se sa migrantima dešava u Srbiji.
"Malo ljudi želi da se zadrži u Srbiji jer su uslovi prihvata vrlo teški. Teško je ući u proceduru i skoro nemoguće je dobiti azil. Do oktobra je 19 osoba dobilo azil, a to pokazuje da je sistem nefunkcionalan, a azil je tražilo više od 3.300 ljudi. Ljudi koji dođu u Srbiju su samo humanitarno zbrinuti i to su samo oni koji staju u kampove. U srpskim kampovim trenutno nema mesta, možda ima još u Sjenici i Tutinu. Nije realno da kažemo da Srbija može da smesti još ljudi".
Šta se dešava sa izbeglicama iz Rusije i Ukrajine?
Ogroman broj ljudi stigao je u našu zemlju iz Rusije i Ukrajine.
"Imamo i ljude koji dolaze iz Ukrajine i Rusije u Srbiju. Iz Ukrajine je stiglo oko 18.000 ljudi koji su prijavili boravak, a u Srbiju je ušlo i prošlo dalje 95.000 ljudi. Kada govorimo o Rusima više od 104.000 ljudi je prijavilo boravak ovde od početka ratnih sukoba. Jako je teško konkretno proceniti koliko ruskih građana konkretno imamo u zemlji. Tu su sada različite kategorije izbeglica i sa različitim mogućnostima. Ruski građani retko traže azil za sada, ali su počeli. To su trenutno male brojke, ali kada dođu ovde oslanjaju se na ta tri meseca boravka bez viza koliko mogu ovde da borave da bi se snašli, možda zasnovali radni odnos ili otvorili svoju firmu i na taj način regulisali boravak. Tako da se gro ruskih građana ovde snalazi u spostvenoj režiji i uz svoje napore. Ukrajinci koji su došli kod nas zbog cele situacije imaju lakše uslove za prisustvo tržištu rada što takođe pomaže ljudima da povrate sredstva koja potroše i koja imaju".
Šta se dešava sa migrantima iz Afrike i Azije?
Kako je rekao gost “Uranka” migranti iz Afrike i Azije se nalaze u vrlo teškom položaju.
"Izbeglice iz Azije i Afrike nemaju pravo na rad do devet meseci od zahteva za azil i većina njih je u potpuno iregularnom statusu, odnosno nemaju nikakav status u zemlji. Oni su pravno nevidljivi za naše institucije. Veliki je problem što ti ljudi nisu u legalnom pravnom statusu i to ne samo za zdravstvo već i za centre za socijalni rad, policiju… Mnogi migranti koriste bezvizni režim sa Srbijom, kao što su ljudi iz Burundija i Tunisa, i oni dolaze preko aerodroma kod nas i vrlo brzo odlaze u EU. To je razlog zbog čega je Austrija pokrenula celu ovu priču sa vizama. Prema nekim podacima više od 500 ljudi dnevno is Srbije uđe u Nemačku. Novi vid migracije jeste korišćenje bezviznog režima do Srbije, pa dalje.
Srazmerno sa glavnim tokom to nije neki veliki broj – kazao je Radoš Đurović na televiziji K1.
Situacija će biti još gora
Đurović je rekao da Srbija nije kriva zbog ove situacije sa migrantima.
"Kapaciteti u Austriji i Nemačkoj su puni, a ratna dejstva u Ukrajini će da izazovu novi talas izbeglica. Očekuje se da će sa Balkanske rute još više da ih krene zbog situacije u Turskoj. Nije problem što Srbija nije uskladila vizni režim sa EU. Suština je da se rešava problem po problem, a najlakše je rešiti problem ove aerodromske migracije. To su glavni vidovi zloupotrebe, a tako nešto je potencirala Austrija. Problem je počeo da bude vidljiv ove godine, tada su Austrijanci reagovali pa smo sada svedoci ovog trilateralnog sastanka Beč - Budimpešta - Beograd.
Postoje razlike u odnosu među izbeglicama
Radoš Đurović je pričao u “Uranku” zašto su Ukrajinci dobrodošli, a za Avganistance, Sirijce, Pakistance postavljaju bodljikavu žicu, policija je nasilna...
"To ostaje neko drugi da objasni, ali iz moje lične perspektive, sukob u Ukrajini je sukob pred očima građana Evrope i njihovih političkih elita. Kada se takav sukob desi onda je nedvosmisleno da se tu radi o izbeglicama. Naravno, tu je kulturna i religiozna pozadina. Kada govorimo o nauci za migracije i kako se upravlja njom, svaka zemlja sa svakom
migracijom profitira jer dobija radnu snagu različite kvalifikacije.
Pitanje je sistema kako će to da se iskoristi. Svako bi voleo da dobije samo profesore, ali i kada dobijate ljude koji rade različite poslove i imaju različite kvalifikacije vi sigurno ne gubite. Evropa je prva kukala kako nema majstore, radnu snagu, građevince… Milion ljudi iz Ukrajine je u Nemačkoj.
Ljudi iz Ukrajine u Srbiji dobijaju poslove kao i u Nemačkoj. Ljudi žele da rade. Uvek imate neke ekcese, ali većina migranata i izbeglica ne čini krivična dela. Izbegavaju sukob sa zakonom, žele da se snađu.
Problem integracije
Đurović je objasnio i šta je najveći problem kod migracija, ali i kakvi sve slučajevi postoje.
"Problem je integracija. Kako kulturu i običaje usaglasiti sa mestom gde se nalaze, a na tom izazovu mnogi padaju. Nemcu je mnogo teže kada mu dođu ljudi iz Afrike nego iz Ukrajine. Ali i Ukrajinci se suočavaju sa teškoćama u Nemačkoj i Austriji. Ne mogu da se priviknu na drugačiji način života, neki se čak i vraćaju u Ukrajinu jer ne mogu da se
prilagode.
Kada dođe do novih ratnih dejstava i nestanka struje oni opet razmišljaju o odlasku. Očekuje se da će sledeće godine situacija sa migrantima i izbeglicama biti vrlo, vrlo ozbiljna. Na Balkanu se sada intezivno preduzimaju koraci u borbi protiv migracije.
Evropa ne želi da vidi taj scenario iz 2015. godine, ali bojim se da borba ogradama, barikadama i nasiljem neće dati rezultate. Nikako se ne shvata da ljudi nemaju alternativu. Mađarske ograde i barijere ne pomažu, pa se razmišlja da se takav scenario spusti na naše južne granice. Mi smo na obodu EU i sigurno smo zemlja u koju će ljudi dolaziti i odakle će ići dalje. Kapaciteti u EU za pružanje pomoći su veliki i za sada vrlo uspešno uspevaju da dosadašnji priliv ljudi na neki način prihvate.
Najbolja mesta gde sistem funkcioniše su u EU, još nismo došli do onog poslednje stadijuma mogućnosti. Pitanje je da li elita želi da te kapacitete unapredi i poveća ili žele da ostanu na postojeći", rekao je Radoš Đurović u
“Uranku” na K1 televiziji.
(MONDO)