Ona je ovo izjavila predstavljajući Akt o slobodi medija, koji je EK usvojila prošlog meseca, a koji je u našoj stručnoj javnosti prošao skoro nezapaženo.
Akt o slobodi medija odnosi se samo na zemlje članice EU, ali će svakako biti veoma značajan i za zemlje koje, kao Srbija, teže ka članstvu u zajednici evropskih država.
Novinari i mediji širom Evrope željno su iščekivali ovaj dokument, koji bi, kako je to najavila predsednica EK Ursula fon der Lajen prošle godine, trebalo da omogući sistemsku podršku medijima u očuvanju njihove nezavisnosti i opstanku na tržištu. „Mediji se ne mogu tretirati kao ostali učesnici na tržištu, jer je njihova nezavisnost ključna“, rekla je Fon der Lajenova u septembru prošle godine.
Akt o slobodi medija propisuje podršku nezavisnosti uređivačke politike medija, transparentnost vlasništva i finansiranja iz javnih sredstava i državnog oglašavanja, veću zaštitu od neopravdanog uklanjanja onlajn medijskog sadržaja, zabranu špijuniranja novinara i članova njihovih porodica, kao i nezavisno i adekvatno finansiranje javnih servisa i osnivanje evropskog tela za medijske usluge. Ovaj akt predviđa i veću podršku medijskom pluralizmu, zasnovanom na etičkim principima novinarske profesije.
U praksi, to znači i konkretne budžete za ostvarivanje ovih ciljeva.
EU će, kako se navodi, sprovesti seriju aktivnosti i pokrenuti više inicijativa da podrži slobodu medija i medijski pluralizam.
Važan aspekt Akta o slobodi medija je i podrška samoregulatornim telima, koja će biti relevantan izvor o kredibilitetu medija, ali i uspostavljanje ravnopravnih uslova između medija i velikih onlajn platformi preko kojih mediji plasiraju svoj sadržaj.
Ovim aktom je predviđeno usklađivanje već postojećih regulativnih pravila na nivou svih država članica, ali i donošenje novih.
Koliko će on pomoći i biti od koristi medijima i novinarima u Srbiji, zavisiće i od spremnosti svih učesnika na medijskoj sceni da se usklađuju s njegovim odredbama. Svakako bi trebalo voditi računa i o našim specifičnostima i naći način da se uklope u odredbe ovog akta, bez štete po medije i novinare.
Na konferenciji AIPCE bilo je reči i o važnim etičkim dilemama koje muče predstavnike samoregulatornih tela, pres-ombudsmane i urednike za etiku, kao i novinare i medije u Evropi. Na ovom skupu, uz Savet za štampu, iz Srbije je bio prisutan i „Adria Media Group“ kao jedina medijska kompanija u regionu koja je uvela profesionalnu funkciju za unapređenje etičkih standarda, prvo za Kurir, a onda i za sva ostala izdanja naše kuće. Time je napravljen ogroman pomak u samoregulaciji, što potvrđuje činjenica da je Kurir 2020, prema monitoringu Saveta za štampu, smanjio broj prekršaja Kodeksa novinara za oko 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Permanentnim radom, pre svega stalnom edukacijom zaposlenih, „Adria Media Group“ se trudi da ovaj trend nastavi, a cilj je kontinuirano unapređenje poštovanja etičkih standarda novinarske profesije.
Petar Jeremić
Menadžer za etičke standarde kompanije “Adria Media Group”