Elma Elfić, druga supruga pokojnog muftije Muamera Zukorlića nedavno se sa četvoro dece preselila u Beograd, a od septembra prošle godine Elma radi u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na mestu pomoćnice ministra prosvete, a rukovodi Sektorom za unapređivanje ljudskih i manjinskih prava u obrazovanju. Za Kurir kaže da se sve teže se suočava sa gubitkom supruga.
"Da, danas je godina dana od muftijine smrti. I kao simbolika, godišnjica meni ništa posebno ne znači. Znači mi činjenica da nakon 365 dana bol ne jenjava. Naprotiv, sve je teže. Prvih meseci nismo se mogli prepustiti bolu i suočiti s gubitkom i činjenicom da smo se zauvek rastali." Ema je takođe rekla da su joj ljudi još više otežali situaciju u kojoj se našla i da joj je bilo teško da to objasni deci.
"Odmah su krenule borbe, i to na svim poljima. Kao da su čekali taj trenutak i svi su se potrudili da nam bude još teži, iako su bili svedoci njegove ljubavi prema meni i deci. Zapravo, to ih je i bolelo i razvilo osećaj inferiornosti i želju za nekim vidom osvete. Kada sam videla da će deca biti najviše povređena, donela sam odluke i napravila rezove.Svojoj deci sam objasnila da, kada umre velikan ili osoba koja je doprinosila društvu, institucije u kojima je osoba dala doprinos se potrude da sve ružno zatvori u sehare, a sve dobro koje je dala stavi se u prvi plan. Pošto ovde nije bilo mudrosti, to se nije desilo. Deca i ja smo napravili dogovor da se njihovog oca, i moga supruga, sećamo samo iz perspektive doma koji je bio prepun ljubavi. Bez obzira na to kako u medijima danas izgleda muftijin život, mi smo imali život prepun emocija i lepih sećanja. Deo toga se mogao nazirati kroz javne događaje na kojima smo se uvek zajedno pojavljivali dok su naša deca uvek bila tu negde pored nas."
Upitana za treću ženu Muamera Zukorlića, Ema Elfić nije želela ništa da prokomentariše, a otprila je da joj je najteže pala neiskrenost ljudi. "Mislim da bi bilo neumesno da ja govorim imenom i prezimenom o bilo kojoj osobi, posebno jer se pred nekim od njih nalazi budućnost, a u toj budućnosti i materinstvo. Saosećam s njima jer je im je privatni život izložen javnosti. Naravno, ukoliko nekome ne smeta da svoj život izlaže javnosti, ja na to neću imati nikakve komentare. Sebe ni tada, a ni sada nisam videla u tom filmu ili seriji, ma čijeg formata bila. Moj film je bio život s muftijom, vrlo intenzivan i plodotvoran i na privatnom i društveno-političkom planu. Iza svega toga stoje rezultat, kako zajednički, tako i pojedinačni, i to su fakti", rekla je Ema Elfić pa dodala:
"Neiskrenost ljudi me najviše pogodila za koje sam smatrala da imaju elementarne vrednosti, kao i neuspeli pokušaj da našu decu stave u drugi plan. To je nešto što im on nikada ne bio oprostio, pa bila to porodica, saradnici, saborci ili prijatelji. U islamu to nema utemeljenja. No, vreme je najbolji pokazatelj kvaliteta svakog od nas." Dodala je kako je deci još uvek teško zbog gubitka oca, i kako ih je po kući gledala kako plaču sakriveni. Navela je i da su morali da se presele zbog bezbednosti.
"Deca se još uvek bore. Kad se najmanje nadate, zateknete ih negde u nekom kutku kako plaču krijući se, jer brinu za ostale. Ćerka često kaže: 'Srce mi je umorno od tuge.' Onda se svi okupimo i u zagrljaju sklupčani dočekamo jutro. Najteže im padaju napadi na mene i to od ljudi koji su nam bili bliski i s kojima nikada nismo imali ni pogrešnu reč", rekla je i dodala: "Otišli smo jer nam je bezbednost bila ugrožena. Prijavljivali smo to policiji nekoliko puta, ali uznemiravanja nisu prestala. Više nismo znali ko su nam prijatelji, a ko ne. Moja deca i ja nismo ni tada bili bez zaštite, a nismo to ni sada. Međutim, nisam želela da ostavim ni malu mogućnost da se nađu u neprijatnoj situaciji. Ljudi su kao suncokreti. Suncokret se okreće prema suncu, a ljudi prema interesu. Mnogi su to u međuvremenu uradili, bez obzira na istinu."
Dodala je takođe da deci još uvek nije pripalo ono što im je ostavio otac i da imovina još uvek nije podeljena. "Ne, imovina nije podeljena. Deca još uvek nisu dobila što im pripada od oca. Ja sam muftiji dr Mevludu Dudiću, kao vrhovnom poglavaru, prepustila da on odabere šerijatske pravnike koji će rešiti taj postupak. Moja deca i ja ćemo iz poštovanja prema njemu i Islamskoj zajednici prihvatiti dato rešenje bez prigovora."
(MONDO/Kurir)