Proteklog vikenda u Zoološkom vrtu "Palić", osoblje i upravu objekta zatekao je nemili događaj kada je mužjak persijskog leoparda iz nepoznatih razloga usmrtio ženku. V.d. direktorka ovog Zoološkog vrta, Sonju Mandić je detaljno objasnila šta se zaista dogodilo kobnog dana.
Ženka leoparda usmrćena tokom parenja
"Leopardi koji su smešteni u našem Zoološkom vrtu borave kod nas u okviru EEP programa, programa razmnožavanja persijskih leoparda organizacije EAZA, tj Evropske asocijacije Zoo vrtova i akvarijuma. Naime, ženka je stigla iz Hanovera pre nekoliko godina, a mužjak je 2020. godine stigao iz Rima. Od kada je stigao, započeli smo proceduru njihovog spajanja. S obzirom da su životinje pristigle iz različitih vrtova i da pripadaju vrsti divljih životinja, niko ne može da zna kako će se one ponašati jedna prema drugoj i da li će biti kompatibilne da uopšte dođe do razmožavanja. Gotovo dve godine oni su držani u istom objektu, ali razdvojeni žičanom ogradom tako da im bude omogućen vizuelni kontakt, da mogu da razmene mirise, a takođe su se i naizmenično puštali u volijeru kako bi mogli da obeleže teritoriju. To je standardna procedura EAZA, tačnije koordinatori programa za razmožavanje leoparda daju tačna uputstva koja zatim svaki zoološki vrt koji je u tom programu treba da primeni", započinje Sonja i nastavlja:
"U septembru ove godine smo počeli da ih spajamo i u volijeri i tada je sve delovalo dobro, mužjak nije pokazivao znake agresije, niti je ženku terao od sebe, nije je ni napadao, niti bilo šta tome slično. Oni su skoro tri meseca, svakoga dana po ceo dan bili zajedno u spoljnoj volijeri, gde se u subotu nažalost desio incident sa smrtnim ishodom. Prilikom parenja, uobičajeno je da mužjak ženku fiksira tako što je drži za kožu vrata, međutim obzirom da je u pitanju jedna velika životinja, ne samo da je došlo do razderotine na koži vrata ženke, nego je na mestu i usmrtio. Taj incident je za nas jedan tužan događaj koji nažalost nije redak u Zoo vrtovima širom sveta", naglasila je ona.
Prema rečima direktorke, telo ženke poslato je jutros na obdukciju, na Veterinarski fakultet u Beogradu, da bi otklonili svaku sumnju da je na drugi način došlo do povređivanja.
"Veterinar je bio na licu mesta, ali nije mogao da joj pruži pomoć jer je ona odmah preminula. Timaritelji i veterinari svakodnevno i učestalo nadgledaju životinje. Kada se prvi put rade spajanja, oni sve vreme ostaju sa njima. Međutim, kada se nakon nekoliko nedelja ustanovi da je situacija mirna i da se životinje njuškaju, a da pritom ne pokazaju znake agresije, ne napadaju se, ne udaraju šapama, onda taj nadzor postaje uobičajen, približno na svaka dva sata. Prilikom hranjenja ili čišćenja, ili samog posmatranja ukoliko osoblje primeti da se dešava nešto čudno u ponašanju životinje odmah to prijave veterinaru", kaže ona.
Ništa nije naslućivalo
Mandić ističe da nikakva neuobičajena situacija nije prethodila incidentu, niti da je bilo šta nagoveštavalo da do njega može doći.
"Ništa nije ukazivalo da će doći do nemilog događaja. Međutim, dešavaju se i ovakve nepredivđene situacije. Nakon postupka izveštavanja, videćemo da li ćemo se održati u EEP programu EAZA. Postoji mogućnost da u zavisnosti od procene koordinatora dobijemo drugu ženku, pa da opet pokušamo proces razmožavanja, jer ne znači da ako ove dve životinjenisu bile kompatibilne ne bi uspeli sa drugom ženkom. Druga opcija je je da koordinator pronađe ženku u drugom Zoo vrtu, pa ako proceni da su tamo bolji uslovi, da onda mi mužjaka izvezemo u taj vrt. U svakom slučaju, obzirom da je mužjak mlad, verovatno će razmožavanje još nekada biti pokušano", dodaje Mandić.
Zmija ubila majmuna
U ovom zoološkom vrtu početkom novembra meseca takođe je došlo do jednog nemilog događaja kada je mrežasti piton usmrtio majmuna, što nam je Mandić i potvrdila.
"Početkom novembra ove godine, primili smo u prihvat Zoo vrta šest jedinki zmija, jednu bebu patuljastog kajmana i jednu jedinku majmuna vrste Marmozet. Oni su svi u toku tog dana prijema smešteni, jedan deo u karantin, a drugi deo u jedan centar. Procenu smo tako napravili, obzirom da u centru imamo terarijume koji se godinama koriste za velike zmije, koji se mogu obezbediti zaključavanjem, tačnije imaju svi po dve bravice na sebi, dovoljno su čvrsti da drže i nove zmije", kaže ona.
"U jedan od tih terarijuma smo smestili i mrežastog pitona koji je sada u pitanju. Nažalost, on je uspeo da razmrda bravice i da se iz tog terarijuma izmigolji i dođe u kontakt sa jednim drugim malim majmunom, koji se nalazio odmah tu pored terarijuma za zmije. Bez obzira što je osoblje brzo reagovalo i povratilo kontrolu nad situacijom, bilo je kasno jer je došlo do smrtnog slučaja. Ovo je veoma teška situacija za nas", zaključila je Mandić.
Životinje bi napale i u prirodi
Stručnjak Branislav Jakovljević, menadžera projekta "Javnog akvarijuma i tropikarijuma" kako bi nam objasnio ponašanje životinje koja je odlučila da napadne drugu.
"Prosto to su životinje. Stvar je procene na licu mesta. Međutim, čak ni ta procena nekada ne može da bude validna, jer vi mislite da može a onda se one sporečkaju, posvađaju i nastane problem. Te životinje su takve kakve jesu i u prirodi. Međutim, one se u prirodi biraju, kao što se biraju i ljudi. Kada su u zatvorenom okruženju, uvek postoji verovatnoća da do problema može doći", konstatovao je Jakovljević, a zatim se nadovezao:
"Sve je to normalno i uobičajeno u životinjskom svetu. Ako je majmun mali, a piton dovoljno velike veličine, on bi mu bio plen i u prirodi, pa ne vidim razlog zašto mu ne bi bio plen i u zoološkom vrtu. Verovatno se obradovao zato što je bio gladan, jer se životinje tokom transporta ne hrane uopšte da bi bolje preživele taj transport. Prema tome, on je bio gladan, sticajem okolnosti se izmigoljio i desilo se šta se desilo, a dešava se i da zakaže oprema i tu nema ničeg senzacionalističkog", naglasio je on.
(MONDO/24 sedam)