"Kum nije dugme" kaže stara izreka, ali sve češće se postavlja pitanje da li je u realnosti zaista tako.
Koliko se kumstvo u Srbiji vrednuje poslednjih decenija, i da li se kroz razne primere stekao utisak da je ova važna institucija izgubila na značaju, za K1 govorile su etnolog Jasna Jojić i Aleksandra Bogdanović, urednica "Istorijskog zabavnika".
"Kumstvo u savremenom dobu više nije institucija, više je šarlatanski, ljudi zovu u kumstvo ljude sa kojima se u određenom vremenskom periodu intenzivno druže, ili čak iz koristi. To je sada devalvirana institucija posebno na Balkanu i kod Slovena, koji su negovali kumstvo i pre nego što su primili hrišćanstvo", kaže Jasna Jojić.
"Kum je u prošlosti bio centralna figura u svakoj porodici, koja nije u krvnom srodstvu, ali je osoba na koju možete da se oslonite. Poslednjih decenija se to dosta promenilo, sada se dosta uzimaju u kumstvo drugarice i drugovi, nekada često i ne poznajete dobro tu osobu, ali kažete "Daj da je zovem za kuma". U tradicionalnim krajevima kumstvo se prenosi sa kolena na koleno, imamo porodice gde kumstvo između dve porodice traje i 2-3 veka, ukoliko se kontinuirano prenosi sa kolena na koleno. To je bila ozbiljna institucija i želim da verujem da će to nastaviti da se neguje", navodi Aleksandra Bogdanović.
Ko ne može da vam bude kum
Etnolog Jasna Jojić navodi da se kod naših predaka poštovalo da kum ne može biti druge veroispovesti, takođe, trenutak siromaštva bio je razlog da se kumstvo prekine. Smatralo se da je kum kako duhovna, tako i materijalna podrška, uvek se zato birao bogatiji kum. U prošlosti se dešavalo da velika promena bitna u porodici kuma, bude razlog prekida kumstva.
"U Srbiji se često dešava da kum na venčanju, kasnije ne bude i kum detetu, što znači da se uvodi i još jedan kum detetu, što nije loše, jer time roditelji žele da kum bude takoreći, treći roditelj detetu. Takođe, neretko se na crkvenom venčanju uzima jedan kum, a u opštini drugi", kaže Bogdanovićeva.
Smatra se da nije poželjno odbijati kumstvo, ali se dešava da zbog bolesti, obaveza koje kum ima, finansijskog stanja, zbog toga što nema naslednika, osoba odbije poziv za kumstvo. O važnosti kumstva govore brojne narodne izreke, pa se neretko čuje ona stara "kum nije dugme". Međutim, prema starom verovanju, za kuma ne bi trebalo birati osobu sa kojom se često viđate, jer to može dovesti do sukoba u mišljenju i svađa, a svađa sa kumom smatrana je velikim grehom.
Šišani kum
Pojedini vrednuju i šišano kumstvo. Naime, ako redovni kum ne može iz bilo kojih razloga da bude i šišani kum (onaj koji prvi put ošiša novorođenče), onda se za prvo šišanje traži novi kum i to najčešće tako što se novorođenče iznese na ulicu, pa ko prvi naiđe, postaje detetu šišani kum. Na isti takav način sklapa se i kumstvo iz nužde. Recimo, ako nekome ne mogu da se u kući održe deca, uzme se novorođenče i ostavi se na sred raskrsnice samo, a rodtitelj se sakrije negde i posmatra ko će prvi prići detetu. Taj koji prvi naiđe, uzima se za kuma.
Postoji i kumstvo za smirivanje osvete. To je važilo za krajeve u kojima je vladala krvna osveta, pa je bilo slučajeva da se zavađene strane pri mirenju okume, da bi se prekinulo sa osvetom.
(Mondo)