Čvarci su nekada bili sirotinjska hrana, a bilo je i perioda kada mesari bukvalno nisu znali šta da rade sa viškom sala. Masti je bilo toliko da se mazala na hleb, a umesto čipsa grickali su se čvarci koji nisu mogli da se kupe u prodavnici, nego su ih domaćini delili - šakom i kapom.
Poslednjih godina postali su delikates. U trgovinama se kupuju u pakovanjima od 100, 200, 300 grama...pola kilograma, retko ko kupuje. Pa tako u zavisnosti od toga da li se radi o "običnim" ili duvan čvarcima koštaju i od 1.200 do čak 2.600 dinara po kilogramu. Nešto su jeftiniji na manifestacijama ili pijacama. Ali, gde god da se prodaju, primetno je da su skuplji od, recimo, kilograma buta.
To nekada nije bilo zamislivo, jer gotovo niko nije ni kupovao čvarke. Slično je i sa mašću. I ona je u međuvremenu postala "zdrava", pa za kilogram neretko treba izdvojiti i dvostruko više para nego za litar ulja.Mesari imaju objašnjenje za ovu pojavu.
"U Srbiji imamo sve manji broj svinja, a one imaju sve manje masnoće. Čvarci se danas kupuju u mesarama, na pijacama i u marketima, a potražnja za ovom namirnicom je velika. Zanimljivo je da u našoj zemlji nema debelih svinja, kao što je nekad bilo. Sada se životinje brzo hrane i pre vremena završavaju u klanicama i onda je tanka masnoća, nema ni masti, a samim tim ni čvaraka. Svakako sirovina nemamo, pa se svinje uvoze iz Španije i Italije, a poskupeli su transport i struja, pa je cena proizvoda drastično 'skočila'", priča jedan mesar iz Beograda.
On dodaje da cena čvaraka zavisi i od kvaliteta. "U marketima su kvalitetni čvarci, ali njihovu cenu 'diže' i ambalaža". Na pijacama se mogu naći po nešto povoljnijim cenama, jer prodavci ne obračunavaju i ne plaćaju PDV-a. Do samo pre nekoliko godina čvarci, mast i slanina bili su sirotinjska hrana, i po ceni, i po stavovima potrošača. Danas su znatno dobili na ceni, jer tražnja za njima raste, ali i priča o njihovom kvalitetu i dobrobiti za zdravlje. Čvarci su faktički specijalitet. Razlika u ceni zavisi i od načina proizvodnje duvan čvaraka i običnih, neceđenih. Ovi koji nisu skroz oceđeni nisu ni mnogo preprženi i onda mast bude bolja, dok kod duvan čvaraka proizvodnja duže traje, a i mast se malo više preprži", kaže beogradski mesar.
Stručnjaci objašnjavaju i da su u Srbiji obori gotovo prazni, jer je došlo do rasprodaje priplodnih krmača zbog niske otkupne cene i neisplativosti gajenja usled poskupljenja stočne hrane i svih ostalih troškova proizvodnje. Broj svinja je svake godine u Srbiji minimum dva do tri procenta manji. Dok se pre 30 godina govorilo o pet miliona tovljenika, sada je taj broj duplo manji. Farme se gase gotovo svakodnevno, a kako pokazuju neke nezvanične procene, njihov broj je pao za oko 30 odsto.
(Mondo/k1 info)