Aleksandar Gvozdenović iz Beograda sa 38 godina postao je beskućnik i na ulici je proveo pola decenije. Od talentovanog, perspektivnog sportiste postao je pijanac. Međutim, 2019. počeo je novi život.
Gvozda, kako mu je bio nadimak, počeo je da se bavi fudbalom davne 1987. godine u Hajduku gde je postao golman. Samo dve nedelje kasnije prelazi u FK Rad i počinje da brani u svim juniorskim selekcijama i postaje kapiten. Međutim, kako je ispričao, voleo je petkom i subotom da izlazi i da konzumira alkohol.
"Da sam bio malo istrajniji, pošteniji prema radu, sebi, treninzima, ali eto, voleo sam taj petak i subotu uveče, tako da smo uvek pravili neki kompromis sa sportom. Ili sam bio nedovoljno iskren ili jaka, a možda i jedno i drugo, uglavnom lopta je sve više bežala i bežala i na kraju eto, druge stvari su iza mene", ispričao je Gvozdenović za emisiju "Exploziv" na TV Prva.
Pijanstva su bila sve češća i sve duža, fudbalska karijera sve dalje, poslovi su propadali, a kad je počeo da rasprodaje porodične uspomene iz kuće znao je da tako ne može dalje. Odlučio je, da sa jednim rancem, 12. aprila 2013. godine ode na ulicu.
Otkriva da nije sebe zvao beskućnikom i da je ubeđivao sebe da je to samo trenutno stanje i da ga niko neće ubediti da greši. Na ulici je proveo 2060 noći. Spavao je klupama, u napuštenim vagonima, zavučenim ulazima. Dane je provodio na česmi u Skadarliji.
"Tu smo pili, družili se, lagali sami sebe, ubeđivali u nešto što nije bilo. Svi smo bili jedna porodica. Kad si na ulici izgubiš interesovanje za sve, osim za osnovne potrebe, a onda ni te osnovne više nisu osnovne pa se sve svodi na alkohol i cigarete. Kako je vreme prolazilo usavršavali su se načini kako preživeti sa što manje para. Tako sam znao da za sto dinara doručkujem i popijem pivo. Sve što smo imali od hrane imali smo zajedno, delili smo i paštetu i sardinu i salamu, a nekad je bilo i bez hrane. Dovoljno je bilo da budemo u masi, da nas neko čuje", ispričao je potresne detalje nekadašnji golman.
Napomenuo je da je na ulici naučio da su materijalne stvari nebitne. "Najbitnije je ostati čovek. Malo je ljudi, mojih drugara beskućnika umrlo od gladi. Većinu je nedostatak ljubavi odveo u glad. Alkohol je samo posledica. Ljubav možeš dati i kad misliš da je nemaš", istakao je Gvozdenović.
Česma na kojoj je provodio dane, međutim, za bivšeg fudbalera predstavljala je prekretnicu. "Bio sam na kraju snaga, otečen od alkohola i nespavanja, siguran sam da su me trunke delile od smrti. Čuo sam da su moji drugari počeli da komentarišu kako neka devojka prilazi česmi. Znao sam da je to ona. Rekla je "Aleksandre, ja sam". Bila je to junakinja moje davno nedovršene ljubavne priče, posle toliko godina stajala je ispred mene", podelio je teške trenutke sagovornik.
Naveo je da ga je pitala da li tako treba da se završi. Nastavio je da spava, a kad se probudio nije bio siguran da li je sanjao. Međutim, u džepu je pronašao njen broj telefona. Posle je nekoliko puta dolazila i na kraju ga je kolima odvezla u Urgentni centar. Tako je krenula priča njegovog oporavka.
Aleksandar već tri godine ne pije i ne živi na ulici. Sa Jelenom je od 2019. godine.
(MONDO)