Porođaj kod kuće u našoj zemlji nije do kraja regulisan i nalazi se u sivoj zoni, a žene koje žele da se porode u svom domu mahom nailaze na podozrenje i smatraju se neozbiljnim osobama koje rizikuju previše i ugoržavaju sebe i svoje dete. Iako je porođaj kod kuće do pre manje od sto godina bio jedina opcija ženama, danas je on tabu, a razlog tome je uglavnom nedovoljna informisanost i nedostatak razumevanja fiziologije porođaja.
Divna Miljković koja je babica već 50 godina i ima dugo bolnično, ali i vanbolničko iskustvo, svedok je da se ovakva praksa ipak polako menja i da se u Srbiji, baš kao i drugde u svetu, ljudi sve više okreću prirodi i dozvoljavaju joj da sama reguliše stvari.
"Primetno je da sve više jača pokret za povratak prirodi u svim oblastima života, odnosno povratak prirodnijem stilu života, pa i kada je u pitanju rađanje deteta. Kada se beba rodi na prirodan način, ostvarenje bliskosti između deteta, majke i oca, najpotpunije je u takvoj situaciji, u šta su se mnogi uverili. U bolnicima gde se odvija veliki broj porođaja, malo je osoblja, malo vremena, porođaj se forsira i indukuje jer nema dovoljno ni strpljenja ni tolerancije za ženu koja se porađa", priča iskusna babica i dodaje da ima mnogo žena i parova koji bi želeli da se porođaj desi na najprirodniji mogući način.
Tata preseca pupčanik
Divna objašnjava da su porođaj u bolnici i prirodan porođaj dve različite stvari na istu temu: u bolnici lekari i babice indukuju porođaj, daju lekove, epiduralnu anesteziju, rade epiziotomiju, a prirodan porođaj se odvija sam, bez ikakvih lekova i intervencija.
"Za prirodan porođaj potrebna je informativna fizička i psihološka priprema. Žene prirodan porođaj izvode samostalno, svojom snagom, samopouzdanjem, izdržljivošću i sa svojom verom da je porođaj prirodna pojava. Moja uloga kod prirodnog porođaja je da podržim ženu da veruje u sebe i da je posavetujem da ode u porodilište ako primetim da nešto ne ide u dobrom pravcu, a što se tiče pupčanika, njega preseca tata", kaže Divna.
Kako objašnjava, kod prirodnog porođaja ne koristi se ništa što se tiče medicine, za razliku od bolničkog porođaja koji je medikalizovan, jer kod kuće žena na prirodan način prolazi kroz sve faze porođaja i kroz završnu fazu gde sama rađa svoje dete.
Drugačiji tretman po bolnicama
"U mnogim zapadnim zemljama imate izbor prirodnog porođaja koji egzistira paralelno sa bolničkim porođajem, tamo nema ništa neobično u tome da žena želi da se porodi kod kuće. Potpuno je uobičajeno da se žene porađaju kod kuće, u kadi, u bazenima itd, a i u Srbiji je sve više žena koje bi želele da se porode na takav neki način", priča naša sagovornica koja ističe da u našim bolnicama žene ne mogu da očekuje tretman kao kod kuće, ali da u svetu ima bolnica koje omogućavaju ženama da se porode na najprirodniji mogući način.
"U Engleskoj su daleko otvoreniji, tamo porođaju mogu da prisustvuju i dule i budu podrška ženi. One nisu babice ni zdravstveni radnici, ali pružaju ženi emotivnu i svaku drugu vrstu podrške tokom porođaja. Prošle su edukaciju vezanu za prirodan porođaj i sa tim znanjem mogu da olakšaju ženi da prođe kroz kontrakcije", navodi Divna napominjući da je ipak od svega najvažnije da žena veruju u prirodan porođaj, u moć da može sama da rodi svoje dete, bez medicinske pomoći.
"Kada žena prođe kroz edukaciju i kada razume fiziologiju porođaja, onda može da razume i svoje telo i da prođe kroz prirodan porođaj sama. U Srbiji žene nemaju toliko informacija vezanih za prirodan porođaj, a značajno je da se zna da postoji i drugi izbor. Prirodan porođaj ovde je tabu tema, nije regulisan nikakvim propisima ni zakonima, pripada sivoj zoni iako on nije nikakva novina imajući u vidu su se do pre sto godina sve žene porađale kod kuće. Kada se okrenete van granica naše zemlje videćete da tamo model porođaja u kućnim uslovima egzistira paralelno sa bolničkim. U Holandiji je to uređeno zdravstvenim sistemom i žene sa urednom trudnoćom savetuju se da se porode kod kuće", kaže Divna.
Prema njenim rečima, u zapadnim zemljama porođaj ne predstavlja nikakvu vrstu traume, dok u Srbiji raste broj carskih rezova i ide do čak 40 odsto.
"Da li se misli da su žene ovde nesposobne da se porode, da urade nešto što ih kao žene biološki oblikuje. Zašto bismo se proglasile kao nesposobne za tako nešto? Činjenica je da su žene sposobne da nose bebu, da je rode i da je doje. Mi žene to ne smemo da zaboravimo!", apeluje naša sagovornica.
(MONDO)