Rade Drini(59), beskućnik koji je imao uznapredovali kancer pluća i trpeo nepodnošljive bolove, preminuo je juče posle šest dana boravka na Klinici za plućne bolesti UKC Srbije. On je zahvaljujući dobrim ljudima smešten u bolnicu i bar je stigao da umre kao čovek i sa ličnom kartom, kako bi mogao da bude i sahranjen.
Strašna sudbina čoveka iz Beograda koji je se od rođenja tumarao po domovima za nezbrinutu decu, a potom po prestoničkim ulicama, a za koju je javnost saznala iz teksta koleginice iz Vremena Jelene Jorgačević Kisić, koja je reagovala na objavu Ivane Radojičić iza zgrade u kojoj je Rade povremeno boravio, potresla je Srbiju.
Uz malu pomoć Kurira i nekoliko poziva, a potom ogromno angažovanje Aleksandre Čamagić, gradske sekretarke za socijalnu zaštitu i Centra za socijalni rad Savski venac, kao i asist. dr Mihaila Stjepanovića, direktora Klinike za pulmologiju, Rade, koji nije imao nikakva dokumenta i koji je bio zarobljen u bedi i birokratiji, smešten je u bolnicu.
Jer Radetu je još godinu dana ranije ustanovljen metastatski rak pluća. Ali bez lične karte, a time i zdravstvene knjižice, nije mogao da se leči. Dr Stjepanović ga je životno ugroženog primio kao hitan slučaj, morao je da primi krv i dobije kiseonik, a Aleksandra Čamagić je pokrenula proceduru za dokumenta.
Službenici MUP stigli su Radetu da uruče ličnu kartu i zahvaljući tome biće i sahranjen. Da je nije postao bi, kao i ostali i pravno nevidljivi beskućnici, telo za vežbe na Institutu za anatomiju Medicinskog fakulteta. Ipak, Rade će biti sahranjen na groblju Zbeg o trošku opštine Savski venac.
Kad život podeli loše karte
Kada je Rade napunio 18 godina, našao se na ulici. Završio je dve godine Srednje saobraćajne škole i potom odustao od daljeg obrazovanja. Umesto školovanja morao je da zaradi za život. Da preživi. Prao je šoferšajbne na kolima, radio u luna parku, mahom prosio… Živeo je neko vreme i u takozvanom kartonskom naselju ispod Gazele, u kamp-prikolici koju mu je prijatelj pozajmio, preneo je portal Vreme.
(MONDO/Kurir)