Pravoslavni vernici sutra slave, Bogojavljenje, koji je jedan od 15 najvećih praznika, a proslavlja se 19. januara i predstavalja kraj takozvanih "nekrštenih" dana. Vernici se, na Bogojavljenje pozdravljaju rečima "Hristos se javi" a otpozdravljaju sa "Vaistinu se javi".
U ponoć, preciznije, noćas, na prelazu između 18 i 19. januara, otvara se nebo. Zato se vernici u ponoć mole i iskazuju želju koja će im biti ispunjena. Prema narodnom verovanju, sve devojke koje žele da se udaju treba na Bogojavljensku noć da stave ogledalce ispod jastuka kako bi sanjale budućeg muža. Pored ogledala stavljale su se i sveće, a jako je važno da ogledalo ne pukne jer u tom slučaju, verovalo se, sledi sedam godina nesreće u ljubavi.
U nekim krajevima je običaj da na Bogojavljensko jutro mlade devojke odlaze do netaknutog izvora vode, bace u njega nekoliko zrna pšenice ili neke druge žitarice i kažu: “Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive”. Zatim zahvataju vodu i nose je svojim ukućanima. Ponegde se još sačuvao običaj da ukućani popiju malo te vode preko sekire, jer se veruje da će se na taj način izbeći svađa među njima.
Običaj je negde da starije žene na Bogojavljenje vode računa o vremenskim prilikama i tako predskazuju kakva će godina biti. Ako, recimo, taj dan bude mraza i snega, veruje se da će godina biti rodna, a vedro vreme najavljuje sušnu godinu.
Zarad boljeg zdravlja u reci se ritualno izvodilo kupanje pred samo svanuće na Bogojavljenje. Ovaj ritual mogli su da izvode isključivo zdravi ljudi. U reku se baca Časni krst, a mladići se takmiče koji će prvi da stigne do njega. Za onog maldića koji prvi dopliva do njega veruje se da će imati sreće tokom cele godine.
(Mondo)