Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je za MONDO da će Srbija, zbog visokih temperatura u decembru i januaru, kao i očekivanog pada temperature u februaru i martu, imati štete na voću usled čega će se smanjiti prinos.
“Klimatske promene pratim od 2010. godine i one su više nego očigledne. Poslednjih godina u januaru i februaru temperature su iznad višegodišnjeg proseka i, bez obzira što se voćke nalaze u periodu mirovanja, generativni pupoljci imaju svoj razvoj. U trećoj dekadi februara ili marta obično nastupe niske temperature koje zateknu pojedine voćne vrste u fazi cvetanja i precvetavanja usled čega dolazi do velikog izmrzavanja, što se upravo desilo prošle i pretprošle godine. Sada isto očekujem da će doći do takvih pojava, pogotovo kod onih voćnih vrsta koje su podignute u neadekvatnim uslovima kao što su breskva, kajsija ili neke sorte trešanja u ravnici. Jedini način da to sprečimo jeste da u narednom periodu podižemo voćne sorte u uslovima koji za to odgovaraju”, kaže naš sagovornik prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Prema profesorovoj proceni, Srbija godišnje gubi oko 60 miliona evra, dok je, kako navodi, 2012. godine gubitak iznosio preko 150 miliona evra, upravo zbog niskih zimskih temperatura i pojave poznih prolećnih mrazeva. Dodaje i da je u prethodnom periodu urađena realizacija koja je predata nadležnom ministarstvu, te u narednim mesecima očekuje davanje podsticaja za one voćne vrste koje u datim uslovima donose najbolje rezultate.
“Verovali ili ne, u prva tri meseca prošle godine, palo je svega 30 mm vlage, što se ne pamti, da bismo posle toga u julu i avgustu imali temperature koje su išle preko 40 stepeni. Pre svega, to je uticalo na kvalitet onih voćnih vrsta koje do tada nisu obrane, na šljive, kruške i jabuke”, navodi profesor Zoran Keserović za MONDO, jedan od najvećih domaćih stručnjaka za voćarstvo i objašnjava da šljive tada na pijacama gotovo da nije ni bilo jer je otišla na preradu.
“Bilo je dosta nekvalitetne robe koja je završila u preradi, umesto da završi kao prva klasa na pijaci ili u samom izvozu”, napomenuo je profesor.
Keserović naglašava da, s druge strane, postoje metode koje se koriste za zaštitu od niskih temperatura, kao što je npr. najjednostavnija i najprimitivnija ona prilikom koje se velike bale slame stavljaju oko voćnjaka, pa se pale kada se temperatura spusti na minus jedan. Ipak, najsigurniji način je, dodaje, antifrost sistem pomoću kojeg se voćka orošava i koji je štiti do minus sedam stepeni, a tu su i frostbasteri, mašine koje kruže po voćnjaku i ubacuju topli vazduh unutar njega kada se temperatura spusti.
Da li nam na leto preti nestašica pojedinog voća?
Kako profesor ističe, problem sa malinom u našoj zemlji traje gotovo 20 godina, a glavna poteškoća je što proizvođači malina nisu vlasnici hladnjača, već su hladnjačari odvojeni od proizvođača.
“Zato imate situaciju da je prošle sezone cena maline iznosila od 400 do 600 dinara. Predlagali smo da se proizvođačima da akontna cena, da proizvođači budu akcionari u hladnjačama, pa posle kada se malina proda, da se podeli dobit u odgovarajućem procentu. Međutim, hladnjačari takvo rešenje nisu prihvatili”, navodi profesor za MONDO i kaže da je veliko pitanje kakva će ove godine biti situacija sa otkupom.
Ističe da su trenutno jako teški uslovi u proizvodnji voća jer je cena mineralnih đubriva i pesticida porasla, posebno transportnih troškova kada je u pitanju izvoz voća za Rusiju.
Kako profesor objašnjava, visoke temperature tokom leta se, ukoliko nema protivgradnih mreža i sistema navodnjavanja, odražavaju na sve voćne vrste, pogotovo na jabuku, krušku, šljivu, trešnju, pa i na malinu, jer izazivaju ožegotine, pojavu koja nije bila prisutna pre. Ipak, najjači efekat će se odraziti na šljivu jer je ona vodeća voćna vrsta u Srbiji.
“Od 2010. godine su porasle temperature u odnosu na višegodišnji prosek, što je vrlo opasno jer utiče na voćne vrste, pogotovo ako proizvođači ne vode računa oko izbora sorti. Pojedine sorte voća su otrpornije na sušu i na ožegotine listova, recimo kod fetelove kruške se ožegotine ne pojavlju, ali to nije slučaj i sa kruškom Konferans”, ističe profesor koji za kraj napominje da su najveći problem mala sredstva koja se obezbeđuju za poljoprivredu, kao i da u 21. veku nema intenzivne proizvodnje u voćarstvu bez navodnjavanja.
(Mondo)