U pomoć stižu spasilački timovi iz Evrope, ali i Srbije. Šta je uzrok najrazornijeg zemljotresa koji je pogodio Tursku? Kada se očekuje smirivanje tla? Ima li među stradalim i povređenim i građana naše zemlje? To su danas u "Uranku" bila pitanja za ambasadora Srbije u Ankari Zorana Markovića i geologa prof. dr Dragana Milovanovića. Kako je kazao amabasador, nijedan građanin Srbije nije povređen usred najrazorenijeg zemljotresa koji je pogodio Tursku.
"Pratili smo sve vreme situaciju, naši telefoni su otvoreni 24/7 sati dnevno, nismo za sada imali nijedan poziv da nas neko pita za nekoga ili obavesti o nekome, ništa ne ukazuje na to", izjavio je on u 'Uranku'. "U Turskoj boravi privremeno 30 naših građana i svi su bezbedni, kontaktiramo svakog ponaosob, i sa svima s kojima smo stupili u kontakt nismo dobili informaciju da im je potrebna bilo kakva vrsta pomoći. U komunikaciji smo i sa našim spasilačkim timovima kako bismo im pomogli tokom njihovog boravka u Turskoj. Prema zvaničnim podacima od jutros registrovano je 3.419 žrtava zemljotresa, 20.534 povređenih i 6.000 porušenih stambenih objekata na teritoriji Turske u deset provincija koje su pogođene posledicama zemljotresa. Ambasador Marković je rekao da turski mediji izveštavaju da je jedan broj ljudi prebačen u podrume hotela, kao i da se građani premeštaju na obalu ka sigurnijim područjima.
"Prvo ih premeštaju u lokalne kapacitete koji nisu porušeni i koji mogu da izdrže ovakve razorne zemljotrese, a jedan deo je premešten na Egejsku obalu", izjavio je on za K1 televiziju. "Najrazorniji zemljotres se dogodio juče oko pola pet po lokalnom vremenu u Kahramanmarašu. Zatim druga dva koja su se desila malo pre podneva po lokalnom vremenu, jedan je imao epicentar u istom mestu kao i prvi, a drugi smo i mi osetili u Ankari." Ambasador Srbije rekao je da se i jutros desio zemljotres, magnitude 5,7 stepeni po Rihteru, ali da je on znatno manje razoran tako da se svi u Turskoj nadaju smirivanju tla.
"Ja vidim da se ljudi ponašaju kao da će sve ovo uskoro stati. Vlasti daju naloge timovima za spasavanje i lokalnim organima vlasti da se sve kreće ka polakom smirivanju situacije i pokušavaju da povrate neki normalniji život.U Ankari život normalno funkcioniše", napominje ambasador. "Naravno svi prate vesti, s obzirom na to da je Ankara centar spasilačkih timova, žandarmerije i policije. Mi imamo stalnu vezu sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Turske. Pismeno smo im se obratili molbom da ukoliko imaju neka saznanja o našim građanima da nas odmah obaveste", zaključio je Zoran Marković ambasador Srbije u Ankari za K1 televiziju.
Šta se desilo u Turskoj?
Geolog prof. dr Dragan Milovanović objasnio je da je Zemlja mozaik ploča koje plivaju. "Ima ih 12 i one plivaju na sloju koji se nalazi 150 do 200 kilometara ispod nas i to je polutečni sloj. Mi na njima plivamo. U gornjem delu tog sloja imamo mali film i po njemu te ploče lepo plivaju. U jednom delu te ploče se razmiču, negde idu bočno, a negde se podvlače jedna pod drugu i sve zavise jedna od druge. Pacifik se širi do desetak centimetara godišnje, Atlantik je mnogo sporiji. Afrika nas gura, hoće pod Evropu, i jednog dana će otići Mediteran i Jadransko more u planine, za 30 ili 40 miliona godina. Ceo taj prostor se sučeljava. Kako se pomera jedno, pomera se i drugo i sve teži ravnoteži. Ta energija se akumulira, to su hiljade godina, i kad ne može dalje - zapne. Kada ploča zapne ili kada hoće da 'klekne' tada dolazi do oslobađanje energijei od toga zavisi koliko će zemljotresa da bude i koje jačine", objasnio je profesor. "Zemljotres na dubini od 20 kilometara ubija i to se dogodilo u Turskoj. Ogromna količina energije koja se akumulirala hiljadama godina i sada se oslobodila. Mali je bio ugao, plitak i sama vrsta stena je to omogućila. Ako ima vode ispod površine sve se pojačava, sve se to ovog puta pogodilo. Iako geolozi to sve teorijski znaju, granice ploča nisu nacrtane i protežu se stotinama i hiljadama kilometara u dužinu i širinu."
"Zato nemamo mogućnost da merimo gde je taj napon. Deo energije odlazi kao lava pa imamo Etnu, Stromboli... a drugi deo javlja se u formi zemljotresa. Imali smo nekada tu situaciju s Jadranskim morem, ali to su sada stare rane, to se zatvorilo... Sada imamo Siriju, Tursku, Grčku... Mi smo na ivici te priče, i bezbedniji smo ali nismo sigurni. Sto miliona godina 'ubijali' smo sa zemljotresima i vulkanizmom, sada je to zatvoreno i ostao je rez. Međutim, na drugom rezu deo je Turske i Sirije i Himalaja. Te stene na vrhu Himalaja bile su na okeanskom dnu. To su sudar zone. Deo Afrike ide na nas, a deo se pocepao na Adenski zaliv i taj deo, to je mala prgava ploča, nezgodna, se pogurava. Anadolijska ploča je druga vrlo složena struktura. To je globalni proces. Kada bi kod nas bilo zemljotresa on bi 'tresnuo' jačinom od 4,5 ili pet stepeni Rihtera. To se može desiti u narednih sto godina. Činjenica je da se procesi dešavaju u svoje vreme, i da planeta ima svoje vreme. Sto godina za planetu nije ništa", kazao je profesor Milovanović.
Pomno se prati Santorini
Od količine energije i ugla pod kojim se ploče guraju zavisi udar zemljotresa. "To što su se u Turskoj desila jedan za drugim dva razorna i snažna zemljotresa je pakao. Uobičajeno bi bilo da su nakon glavnog udara usledili manji zemljotresi. Nažalost, taj prostor je za to predviđen. To je tektonski aktivan i prostor koji se proučava i prati. Ne znamo ni koliko je ni gde ta energija akumulirana, možemo samo da izračunamo na kojoj dubini nakon zemljotresa. Mnogo je veći prostor na kojem se sve desilo nego što mislimo. Na kilometar i po ispod Jeloustouna u SAD imamo magmu koja može gadno da pukne. Na Santoriniju sada merimo i tamo se sve 'naduvava'. Meri se i moramo da budemo spremni na sve."
"Može biti vulkanska erupcija, može biti zemljotres. A može i da se desi da vodena para rasprši prašinu i da imamo situaciju kao na Islandu", kazao je geolog. Prokomentarisao je i navode iz medija da je zemljotres u Turskoj bio jačine jednake eksploziji 130 atomskih bombi. "130 atomskih bombi? To je malo, to je ništa. Nemerljiva je energija tih zemljotresa koji su se desili."
Ploča ispod Turske
Prema rečima profesora Milovanovića, ta ploča je dužine nekoliko hiljada kilometara i širine je 300 do 400 kilometara. "To se ne može izmeriti, jer gde ćete na tolikom prostoru da merite? Znamo ugrubo. Granice ploča su nepoznate, ploče guraju jedna drugu. I sama afrička ploča puca, to je dokazano. Za deset miliona godina podeliće se Afrika na dva manja kontinenta. U Japanu na svakih 100 metara su zemljotresi i oni ne mogu da se registruju. Imaju 500 zemljotresa godišnje, oko dva dnevno."
Prognoze
Geolog prof. dr Dragan Milovanović kazao je u 'Uranku' da se procene mogu praviti samo na osnovu statistike i iskustva. "Mi raspolažemo vrednostima koje ne možemo direktno da merimo. Takva jačina zemljotresa koji se dogodio u Turskoj je životna tragedija tih ljudi i tog prostora. Dogodio se još jedan približno iste jačine i sada se tlo smiruje. Tokom narednih nedelja i meseci trebalo bi da bude mirno. Ali, 'zakačen' je deo Kipra i Grčke i mi ne znamo da li će se tlo i tamo smiriti ili se tamo premestilo otpuštanje energije. Ne očekuje se u narednim mesecima da bude ovako razornih zemljotresa. To je strašna tragedija i svi bismo voleli da nijedan život nije izgubljen, ali s druge strane, naučne, da nema zemljotresa, tog prirodnog događaja, ne bi bilo ni Zemlje. Onog trentuka kada nestane zemljotresa i vulkana nema više ni života na Zemlji. Nijedna planina se neće stvoriti, sve će se planine vetrom i kišom izjednačiti, okeani zapuniti imaćemo svuda ravno. Svuda Srem", objasnio je geolog.
Moramo imati obuke
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta je objasnio da kod nas zemljotresi "drmuckaju“. "U Kraljevu je do stradanja došlo zbog načina gradnje objekata, nije to bio snažan zemljotres. Moramo znati kako se ponašati tokom zemljotresa. Uveren sam da kada bismo sad ljude na ulici pitali da li to znaju, da bi njih 50 odsto reklo da ne zna. Kako da se ponašamo: sklonite se pod ragastov, ispod stola, ispod stolice, bežite od ormara. Deca u Japanu vežbaju jednom nedeljno šta da rade ako učionica u kojoj su krene da se ruši, a zašto mi ovde jednom godišnje ne bi vežbali kako da se ponašamo u slučaju zemljotresa? U Japanu kada je zemljotres đaci imaju šlemove, skaču ispod stola i ćute. Čekaju dalje instrukcije", objasnio je prof. dr Dragan Milovanović.
(MONDO)