Mladi pečenjar iz Ježevice otkriva tajne svog zanata, jedna stvar u Čačku se ne prašta.
Zbog velikog broja pečenjara načičkanih uz čačansku magistralu, ovu deonicu puta često nazivaju i "prase-štrase". Međutim, u prliog onima koji tvrde da je grad na Moravi prestonica srpskog pečenja ide i čnjenica da ugostiteljskih objekata ove namene ima svuda, pa čak i u selima. Jedna od najstarijih već godinama postojii u Ježevci, a zbog vruće prasetine gosti ne žale da pređu na desetine i stotine kilometara.
"Mnogi pomilse da mogu biti vegetarijanci dok vruće pečenje ne stigne na sto, a onda sve teorije padaju u vodu. Na svim slavljima u ovom delu Srbije upravo pečenje se služi kao glavno jelo i može se reći da Čačani ne mogu bez mesa. Jagnjetina je dosta manje zastupljena, nego prasetina, ali se mi trudimo da i nju kvalitetno pripremimo kao i prasetinu", rekao je za RINU pečenjar iz Ježevice Nemanja Smiljanić.
Cena pečenja generalno je slična u svim delovima Srbije, ali zbog kvaliteta i popularnosti ono čačansko je možda za nijansu skuplje od pečenja u drugim gradovima.
"Gosti znaju šta je kvalitet i zato se ne žale da plate koji dinar više. Ko god je na proputovanju kroz Čačak, odlazak u pečenjaru mu je upisan crvenim slovima na mapu", dodaje Nemanja kroz osmeh.
Pečenjari rado otrkivaju kako doći do savršenog pečenja, ali pošto ono nigde nije tako uskusno i mirisno kao u Čačku, očigledno je da veliki majstori ipak imaju svoje male tajne.
"Veoma je važno da prase bude mlado, da bude sveže, da bude lepa korica, da bude usoljeno i na kraju krajeva da bude toplo. Ljudi pretežno vole toplo pečenje, nikako jučerašnje i hladno, to se u Čačku ne prašta", zaključuje Nemanja.
(MONDO/Rina)