Zakon o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru je završen i ušao je u proceduru. Ministarka zdravlja Danica Grujičić traži potpunu zabranu pušenja. Milion dinara za pušenje i u kafićima i u restoranima.
"Imaju baštu, pa neka puše do mile volje“, kaže ministarka zdravlja. Koji su argumenti za, a koji protiv ove zabrane? O tome su ovog jutra u "Uranku“ na televiziji K1 govorili dr Srmena Krstev, nekadašnja predsednica Republičke stručne komisije za kontrolu duvana i Georgi Genov, direktor HORES-a. Komisija koju je vodila dr Krstev je napravila predlog izmena zakona koji je predvideo zabranu duvana u svakom zatvorenom prostoru i na sportskim terenima i autobuskim stajalištima.
Na pitanje Jovane Joksimović zašto ovaj predlog tada nije usvojen, dr Srmena Krstev kazala je:
"Sada će proći, nadamo se tome. Ta tema nije bila prioritet naših političara i nije došla na dnevni red. Krajnje je vreme da se to uradi, jer je to mera koja važi u celom svetu. Jednostavno, pušenje nije dozvoljeno u bilo kom zatvorenom prostoru bez obzira na to o kom se prostoru radi. Duvanski dim je štetan", kazala je dr Krstev i dodala:
"Mi smo počeli 2004. organizovano da radimo na tome, a ovaj Zakon o kojem govorimo usvojen je 2010. godine. Mi smo i u to vreme znali da je najbolje da se uvede potpuna zabrana, jer se tako zakon najbolje poštuje i najlakše primenjuje i kontroliše. Međutim, u poslednjem momentu on je bio promenjen i napravljeni su izuzeci", rekla je ona.
Kako je kazala dr Krstev u "Uranku“, izuzeci su bili ugostiteljski objekti.
"Ugostiteljski sektor bio je najveći izuzetak i dozvoljeno je tada da ako je lokal veći od 80 kvadrata na delu bude virtuelna podela stolova na one za kojima se puši i za kojima se ne puši. Znate da je to jedinstveni prostor i da nema nikakve zaštite. Žao mi je što tada potpuna zabrana pušenja nije usvojena, jer je svuda u svetu ta odluka jako lepo primljena i u suštini je dobro prihvaćena. Što se duže primenjuje veća je podrška takvim zakonima. Mi sada nažalost moramo sve ispočetka. Moramo opet puno truda da uložimo i da organizujemo medijske kampanje, i opet da obavestimo stanovništvo zašto se ta mera uvodi i zašto je to potrebno", kazala je dr Krstev na
televiziji K1.
Deo za pušače je nonsens
Dr Srmena Krstev naglasila je da u istom prostoru ne možete da odvojite deo za pušače i nepušače i da to nema svrhe, osim ako nisu fizički odvojeni, a to kod nas ne postoji.
"Uvek je sve isti prostor i podeljen je samo virtuelno. To je nonsens. Prostor za pušače se ne predviđa, postoje neki zakoni koji predviđaju posebne prostorije za pušenje ali one zahtevaju posebne tehničke uslove: specijalne prozore i vrata, ventilacione sisteme... Faktički niko takve prostorije i nema. Nema svrhe praviti izuzetke, jer je tako teža primena i kontrola takvih mera. Ne postoji minimalni nivo duvanskog dima koji nije štetan, jer je duvanski dim uvek štetan za sve koji puše i za one koji su duvanskom dimu izloženi", jasna je bila dr Krstev.
Ugostitelji umorni od zabrana
Kako je kazao u "Uranku“ direktor HORES-a Georgi Genov, zakon koji je sada na snazi se u najvećem broju ugostiteljskih objekata poštuje.
Naravno da kao i u svim drugim oblastima postoje oni koji zakon ne poštuju. Poštuje se striktno pušačka i nepušačka zona u restoranima. Ovde je problem druge vrste. Mi smo umorni od zabrana i represalija. Imali smo kovid i bili smo prvi na udaru,
zatvaranje pa otvaranje... Onda smo izgubili 50 odsto radne snage u ugostiteljskoj industriji, a to je između 40.000 i 50.000 radnika. Novi udar posredno je bio i rat u Ukrajini. Sada je na delu nova represalija - novi zakon za koji se traži da bude usvojen sutra i sproveden odmah, a mi za to nismo spremni. Realnost je da se naša industrija još uvek nije oporavila od posledica kovida. Nemojte posmatrati samo beogradske restorane, mora se posmatrati cela Srbija. Izgubili smo radnu snagu i poslovanje je veoma loše. Cene u prometu porasle su za 110 odsto u odnosu na period 2019/2022, jer su skočile cene namirnica, energenata...
Genov je kazao da će prvog dana ako potpuna zabrana pušenja bude uvedena, promet pasti za čak 80 odsto.
"Mi ovde govorimo o dve različite teme. Jedno je štetnost duvana, a poslovanje je nešto drugo. Pratio sam podatke iz Turske i kada je uvedena potpuna zabrana pušenja u zatvorenom prostoru, pad u prihodima je u periodu od prvih šest meseci bio 80 odsto, a nakon tog perioda počne lagano da se vraća. Ali, za to vreme nestaju objekti, ljudi ostaju bez posla. Ovo je složeno pitanje. Zašto ne govorimo o filterima?", rekao je on i nastavio:
"U kongresnoj sali Sava centra se pušilo ali dima nije bilo. U Austriji postoje kafići u kojima može da se puši, u Parndorfu na primer postoji takav kafić", kazao je Genov i uputio kritiku na račun zakonodavca što i ugostitelje nije pozvao na razgovor.
"Ne možemo uvek mi da budemo prvi na udaru za sve. Ugroženi smo, naravno. Nema razumevanja i razgovora, pričamo na televiziji a nikada nismo seli zajedno na nekom drugom mestu.
Genov je kazao da će zahtev ugostitelja biti da se potpuna zabrana pušenja u zatvorenom prostoru uvede 2025. godine kako bi imali dovoljno vremena da se pripreme.
"Zašto ne probamo sa stimulativnim merama i taksama. U lokalima u kojima je pušenje dozvoljeno da deset odsto budu veće cene i da sav taj novac ide u budžet Ministarstva zdravlja. Da restorane gde bude na snazi potpuna zabrana pušenja oslobodimo deset odsto nameta. U kafiće narod ne ide zbog kafe nego zbog cigarete. U ugostiteljskoj industriji zaposleno je 100.000 ljudi i treba nam vremena da se pripremimo. Stalno se sve 'seče' na nam", kazao je Genov danas na televiziji K1.
Istraživanja
Direktor HORES-a Georgi Genov kazao je da su se u Srbiji sprovodila istraživanja koja su pokazala da je promet u nepušačkim delovima kafića i restorana drastično manji.
"Promet je u nepušačkoj zoni 25 odsto, a u pušačkoj između 75 i 80 procenata. Borićemo se molbama, amandmanima, dopisima. Pisaćemo. Ovo je sada sve na medijskom nivou, ali uključićemo se", kazao je Genov.
"Ako je tema zdravlje, hajmo da zabranimo potpuno uvoz i promet cigareta, i običnih i elektronskih, i spasimo narod. Mi nijednom nismo razgovarali o tome, a zakon se direktno odnosi na ugostiteljske radnike. Ugostitelji su uznemireni jer ne znaju na koji način će ekonomski da prevaziđu taj udar.
U svetu niko o ovoj temi više ne razgovara
Dr Srmena Krstev kazala je danas u „Uranku“ da nije saglasna sa stavovima Georgija Genova jer je urađen veliki broj istraživanja u svim zemljama u kojima je odavno uvedena potpuna zabrana pušenja u zatvorenom prostoru.
"Sva istraživanja su pokazala da zabrana pušenja nema nikakav efekat na prihode ili čak ima blago pozitivan. Ako u Srbiji puši trećina stanovništva, a dve trećine ne puši, nema razloga da se ugostitelji boje. U Srbiji 32 odsto ukupne odrasle populacije puši. Malo se osećam kao u Danu mrmota. Niko u svetu više o tome u svetu ne priča, već se govori o zabrani pušenja na plažama, o duvanskim proizvodima u bezličnim pakovanjima, o zabrani reklamiranja na mestu prodaje... Sve te stvari su efikasne i dovode do smanjenja broja pušača. Elektronska cigareta je i izmišljena kako bi se zaobišli zakoni o zabrani pušenja. Neke države zabranjuju i njih jer mi ne znamo šta sve ima u tim proizvodima.
"Osim nikotina ima tu i bezbroj drugih stvari koje pojačavaju ukus i miris. Verovatno štetite zdravlju ljudi kada pušite elektronsku
cigaretu, ali to je nov proizvod i nije još dovoljno ispitan. Naši zakoni te proizvode nisu ni regulisal", kazala je dr Krstev.
Iskustva evropskih zemalja
Kada je ovaj zakon stupio na snagu u evropskim zemljama, istraživanja su pokazala da oko 4 odsto stanovništva prestane sa pušenjem odmah, a isto toliko ljudi smanji broj cigareta koje konzumira dnevno.
"To je dobitak i za pojedince i za društvo u celini. Imate prostor u svojoj kući ako želite da trujete sebe, svoju porodicu i svoju decu. Ne možete nešto što je štetno za druge da konzumirate u toku radnog vremena na primer, nema tu diskriminacije pušača, već su uvek diskriminisani samo nepušači. Ljudsko je pravo prema UN svakog čoveka na zdravu životnu i radnu sredinu i na mogućnost da se tokom
boravka na radnom mestu i u životnoj sredini ne razbolite dodatno. Ugostiteljskim radnicima je duvanski dim profesionalni rizik, jer sadrži 7.500 hiljada toksičnih materija i 70 kancerogenih materija. Oni rade u takvom okruženju", kazala je dr Krstev danas na televiziji K1.
Alkohol
Dr Srmena Krstev objansila je da je alkohol štetan, ali nikako u istoj meri i na isti način kao duvan.
"Umereno konzumiranje jedne do dve čašice nedeljno ne škodi. Sasvim je druga priča sa duvanom jer su na udaru i oni koji ne puše a izloženi su dimu. Vi kada pijete onaj do vas sa tim nema nikakve veze i nije u riziku. Ugostiteljski sektor nema razloga da se plaši, tvrdim da je stanovništvo spremno i da će to prihvatiti. Izaći će napolje da zapale cigaru kao što to rade u celoj Evropi i svetu. Prema podacima najnovijeg istraživanja od upotrebe duvana u Srbiji umire 19.000 ljudi godišnje. Troši se 269 milijardi dinara godišnje na direktne i indirektne troškove upotrebe duvana. Ono što duvanska industrija uloži kroz akcize to je jedna četvrtina onoga što se potroši za
lečenje i gubitke koji nastaju zbog upotrebe duvana", istakla je dr Krstev.
Praksa u Turskoj
Kako je objasnila dr Krstev, kada je Turska uvela zakon o potpunoj zabrani pušenja 2008/2009. zaposlili su 3.000 inspektora.
"Nabavili su im laptopove i oni su u periodu od 6 meseci samo upozoravali zaposlene. Bili su umreženi sa centrom i kada bi se prijavilo kršenje zakona, najbliži inspektor bi odlazio na teren i pisao kaznu. Pušenje u zatvorenom prostoru je potpuno
zabranjeno u Albaniji, u Grčkoj... Ne vidim razlog da se tome opiremo. Govorim na osnovu dokaza, niko neće biti na gubitku", rekao je on.
Filteri nisu efikasni
Dr Srmena Krstev kazala je danas na televiziji K1 da se filteri nisu pokazali dovoljno efikasnim.
"Preskupi su, a ne odstranjuju u dovoljnoj meri štetne materije duvanskog dima. Ne preporučuju se. Institut ekonomskih nauka se bavio ekonomskim efektima i apsolutno je prema domaćim podacima pokazao da značajno povećanje cena cigareta kroz poreze i akcize dovodi do značajnog smanjenja korišćenja duvana kod siromašnih i mladih, a povećava prihod koji odlazi u budžet. Ovaj zakon sigurno
neće tako brzo stupiti na snagu. Ministarka bi to želela, ali mora da prođe kroz proceduru, i to će potrajati nekoliko meseci.
Kako ostaviti duvan?
Dr Krstev kazala je danas da neko u danu ostavi cigarete, a nekome je potrebna pomoć.
"Dobrobit se oseća posle nekoliko dana – lakše dišete, nemate zamaranje prilikom penjanja, a kako vreme odmiče oporavlja se srčana radnja i plućni organi. Za deset godina smanjuje se rizik od malignih bolesti. Rak pluća u Srbiji svakog dana odnese 13 života", kazala je dr Srmena Krstev u "Uranku“.
(Mondo)