Na današnji dan pre 20 godina ubijen je Zoran Đinđić, prvi demokratski izabran premijer u Republici Srbiji.
Pre tačno 20 godina, na današnji dan, u dvorištu zgrade Vlade Republike Srbije u Nemanjinoj 11, ubijen je dr Zoran Đinđić, prvi demokratski izabrani premijer i predsednik Demokratske stranke. Na Đinđića je pucao u 12.25 iz snajpera pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO) Zvezdan Jovanović. Nekoliko sati nakon ubistva tadašnjeg premijera, proglašeno je vanredno stanje u Srbiji koje je trajalo do 22. aprila. Pripadnik Đinđićevog obezbeđenja, Milan Veruović, teško je ranjen tog dana.
Kako je ubijen dr Zoran Đinđić
Zoran Đinđić ubijen je u 12.25 časova ispred ulaza broj 5 u zgradu Vlade Srbije. Atentat je izvršio Zvezdan Jovanović, pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO) sa prozora kancelarije 55 na drugom spratu zgrade Zavoda za fotogrametriju u Ulici Admirala Geprata 14. U toj zgradi, u trenutku ubistva, bili su i Aleksandar Simović i Ninoslav Konstantinović, dok su se u automobilu ispred zgrade nalazili Sretko Kalinić i Mile Luković.
Vozač atentatora Zvezdana Jovanovića bio je Vladimir Milisavljević poznatiji kao "Budala" koji je čekao u "folksvagen pasatu". Milan Jurišić čuvao je parking ispred zgrade odakle je pucano. Miloš Simović je dostavljao informacije o kretanju Đinđića, njega je informacijama snadbevao Branislav Bezarević, pripadnik tadašnje Službe državne bezbednosti. Dušan Krsmanović bio je parkiran blizu raskrsnice Nemanjine ulice i Ulice kneza Miloša odakle je izveštavao o dolasku kolone automobila u kojoj je bio premijer.
Zoran Đinđić je u sredu 12. marta trebalo da dođe na sastanak Saveta za borbu protiv korupcije u 13 časova i da se sastane sa ministarkom spoljnih poslova Švedske, Anom Lindu 15.30. Prethodno je trebalo i da se sastane sa Sinišom Nikolićem, bivšim šefom svog kabineta, pa je zbog toga i odlučio da dođe u zgradu Vlade.
Prvobitno je nameravao da tog dana ostane kod kuće zbog bolova u nozi koju je povredio mesec dana ranije, ali je ipak odlučio da dođe u zgradu Vlade. Đinđić je živeo u Užičkoj ulici broj 40 i po njega je došla uobičajena kolona od tri vozila. Ušao je u srednji automobil i kolona je krenula ka zgradi Vlade. Kolona se kretala ulicama Užička, Topčiderska, Bulevar vojvode Putnika, Savska, Sarajevska. Kolona je potom stigla do zgrade Vlade kod broja 5.
Pripadnici obezbeđenja (Srđan Babić, Aleksandar Bjelić, Milan Veruović, Slađan Drobnjak, Jovan Đurić, Dražen Nastić, Boban Purić i Zoran Trajković) su pomogli Đinđiću da izađe iz vozila pomoću štaka. Veruović mu je dodao štake, kretao se sa njim do ulaza kada je pucao iz snajpera Zvezdan Jovanović iz puške "Hekler i Koh G3" sa udaljenosti od oko 130 metara i relativne visine od oko 16 metara. Prvi metak pogodio ga je u grudi, dok je drugi pogodio Veruovića u trbuh, a potom se rasprsnuo o zgradu i naneo je ranu Đinđiću u predelu desne butine.
Sahrana dr Zorana Đinđića
Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić je sahranjen, uz najviše državne počasti, 15. marta 2003, u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju. Opelo je služeno u Hramu Svetog Save, a trasa kojom se pogrebna povorka kretala od Hrama do Novog groblja bila je zasuta cvećem. Pored članova porodice, funkcionera i članova Demokratske stranke i najviših državnih funkcionera, sahrani su prisustvovali i mnogobrojni strani zvaničnici i predstavnici diplomatskog kora, političkih stranaka u Srbiji i Crnoj Gori, verskih zajednica, ličnosti iz kulturnog i javnog života, kao i mnogobrojni građani. Prema nekim procenama, sahrani Zorana Đinđića prisustvovalo je oko 500.000 ljudi.
(MONDO)