Planina Čemerno čuva jednu od najkrvavijih tajni srpske istorije. U novembru 1915. godine, tokom Prvog svetskog rata, tu se odvila jedna od najvažnijih i najsmrtonosnijih bitaka u kojoj je život izgubilo više od 2.000 naših vojnika. Smeštena je između Kraljeva i Ivanjice, severno od Studenice i na levoj strani Ibra.
"Na vrhu planine Čemerno nalazila se treća linija rovova koje su iskopali vojnici Kraljevine Srbije braneći na ovim položajima odstupnicu Prve srpske armije. Ukoliko bi neprijatelj to probio, sve bi bi bilo gotovo. Tog 11. i 12. novembra sneg je na ovoj planini bio preko metar i ta dva dana vodile su se žestoke borbe u kojima je poginulo najviše vojnika Kraljevine Srbije za sva ratovanja koja je vodila tadašnja država. To su bili nenadoknadivi gubici, stradali su najbolji borci", rekao je Rade Vukosavljević, artiljerijski major u penziji i autor edicije Kraljevo u velikom ratu.
Vojnici koji su se nalazili na planini Čemerno usporili su napredovanje austrougarske vojske prema Studenici i time su osigurali odstupnicu Srbiji za povlačenje preko Albanije i Crne Gore. "Država je tim vojnicima obezbedila deo ratne opreme a to su šinjel, šajkača, opasač i puška, a oni su sa svojim opancima otišli u rat. I tako biva kad god je ratno stanje - država daje topove, puške, bogati volove i konje, a siromašni sinove. Kada se rat završi država pokupi svoje topove i puške, gazdama nadoknadi u novcu konje i volove, a sirotinja traži svoje sinove", kaže Vukosavljević, piše lepotesrbije.alo.rs.
Na planini Čemerno Austrijanci su izgubili oko 625 ljudi koje su sahranili kad je okopnio sneg, a 1935. godine platili su da se iskopaju i prebacili su ih u otadžbinu. Kosti naših predaka još su razbacane po ovoj planini. "Mi smo se kao deca igrali na planini i vrlo često smo pronalazili kosti srpskih boraca. Čitav vrh bio je prepun ostataka srpskih vojnika koji nikad nisu sahranjeni, zbog neprijatnog mirisa koji se širio planinom vrh je dobio naziv Smrdljuč. Ja sam u tom ratu ostao bez dede i po ocu i majci. Pokojni otac mi je pričao da je 1915. tada imao oko 13 godina i kao dečak često je dolazio na ovo mesto. Posle borbe na Čemernu, kada je sneg okopnio, kaže da je sve bio leš do leša. Sinovi, unuci i braća koji su izgubili nekog svog najbližeg, dolazili su na ovo ratište, da ponesu nešto što će ih podsetiti na njih. Potomci nastradalih ratnika i dalje čuvaju sećanje na njih i okupljamo se jednom godišnje kod krsta na planini Čemerno, koji je postavljen 100 godina od odigravanja bitke“, ispričao je Nikola Bošković iz sela Osonica kod Ivanjice.
(MONDO)