Automobili nisu uvek bili opremljeni današnjim složenim elektronskim pomagalima koja povećavaju bezbednost i olakšavaju vožnju. Bilo je vremena kada je posao koji elektronika danas obavlja pao na vozača i njegovu veštinu da sve drži pod kontrolom. Istorija pamti brojne modele koji su bili opasni za vožnju od trenutka kada su uvedeni, ne samo zato što su bili brzi i zahtevali veštinu, već i zato što su od samog početka bili loše konstruisani.
Modeli u nastavku predstavljaju izbor modela koji pokazuju koliko složena vožnja može biti i kako elementi kao što su šasija ili geometrija vešanja mogu direktno uticati na bezbednost automobila. U mnogim slučajevima, reputaciju opasnih automobila pokušao je da eliminiše sam proizvođač, dok drugi nisu direktno pokušavali da je isprave.
1. Mercedes A-klase (V168)
Prva generacija Mercedesa A-klase V168 lansirana je 1997. godine i odmah je pala na "test izbegavanja irvasa" jer se prevrnula na krov. Ovaj događaj na testu bezbednosti sa naglom promenom pravca na zadatoj stazi bio je težak udarac za Mercedes. Zaustavili su isporuke kupcima A klase i rešili problem instaliranjem serijskog ESP sistema.Instalacija elektronske kontrole stabilnosti učinila je A-Klasu V168 prvim kompaktnim automobilom sa ESP-om kao standardnom opremom u istoriji.
2. Porsche 996 GT2
Porše 911 GT2 (996), gotovo trkački model, bio je veoma zahtevan automobil stvoren za iskusne i vešte vozače. I ne samo zato što je imao 483 KS, već i zato što je u ruke kupaca stigao bez kontrole vuče i stabilnosti, samo sa zadnjim pogonom i odnosom snage i mase od 2,96 kg/1 KS.Ovo je navelo automobilske publikacije da ga opišu na sledeći način: „Od svih ponuđenih verzija Poršea 911 (996), GT2 je najkontroverznija, najbrža i najskuplja. Neki kažu da je ovo automobil koji Porsche nikada nije trebao napraviti. Drugi ga smatraju pravim Poršeom koji svog vozača smatra hrabrim“.
3. Renault 5 GT Turbo
Osamdesetih godina prošlog veka Reno 5 GT Turbo je imao reputaciju opasnog automobila za vožnju zbog turbine koja je gradskom modelu davala agresivnost i brzinu. U to vreme mnogi su mogli da priušte top model u gami „Petice”, ali je to bilo prezahtevno za neiskusne vozače, posebno mlade koji su imali prvi automobil. U rukama neiskusnih, ovaj Reno je punio stranice crne hronike... Tih godina su postojali samo atmosferski motori, a turbo je trebalo da postigne veću snagu, a ne, kao poslednjih decenija, za „daunsizing” – za manje štetne gasove u atmosferi.
4. Daihatsu Terios
Ne zbog svoje mehanike, već zbog dizajna i konstrukcije, mali terenac Daihatsu Terios definitivno spada na ovu listu. Bio je dugačak samo 3,84 metra, ali previsok na 1,71 metar. Takođe, bio je širok samo 1,55 metara, pa je u pitanju loših dimenzija i to na povišenom podu, što ukazuje na nestabilnost u vožnji.
Prevrtanja su bila česta, a japanski proizvođač je pokušao da to ispravi drugom generacijom ovog modela 4k4, povećavajući širinu i smanjujući visinu.
5. Porsche 930 Turbo
Legendarni Porsche 911 (930) Turbo bio je jedan od prvih automobila u istoriji koji je dobio nadimak "ubica". Razlog koji je doveo do ovog nadimka bio je sličan razlogu koji će Renault 5 GT Turbo dobiti nekoliko godina kasnije, a to je nepredvidiv uticaj turbine. Iznenadno ubrzanje koje je turbina dala ovom Poršeu moglo bi da zatekne vozača nespremnog, posebno na mokrim podlogama, a u mnogim slučajevima moglo bi da ima katastrofalne posledice.
6. Renault Dauphine
Davne 1956. godine francuski proizvođač je predstavio model Dauphine. Limuzina sa četvoro vrata izgledala je kao idealan izbor za porodicu, ali je imala posebnost pozadi postavljenog motora koji je slao snagu na zadnju osovinu. Iako Dauphine nije bio moćan automobil (između 26 i 55 KS), bio je poznat širom Evrope kao nebezbedan.Glavni razlog za ovaj nadimak bilo je nepredvidivo ponašanje zadnje suspenzije sa neuravnoteženom raspodelom težine. Prilikom vožnje centrifugalna sila je premašila težinu vozila i prouzrokovala da se spoljni točak pri skretanju sam okreće, umesto da prokliza.
7. Mercedes-Benz 300 SL (V168)
Ovaj dragulj marke sa trokrakom zvezdom predstavljen je 1954. godine kao izuzetan sportski i luksuzni model rezervisan za bogate entuzijaste. Sa snažnim šestokrevetnim motorom od 243 KS, 300 SL "galebovsko krilo" je mogao da dostigne maksimalnu brzinu od 245 km/h i da ubrza od 0 do 100 km/h za oko 8 sekundi, što je bila impresivna cifra za sredinu 1950-ih.Međutim, konstrukcija njegovih vrata je takođe učinila 300 SL smrtonosnom zamkom, jer bi u slučaju sudara i prevrtanja vozač i suvozač bili zarobljeni unutar kabine.
Zanimljivo je da kada je Mercedes lansirao SLS AMG model 2010. godine kao naslednika originalnog 300 SL „Gullving” sa vratima koja se otvaraju nagore, model je bio opremljen posebnim bezbednosnim sistemom koji je omogućavao automatsko odvajanje vrata od karoserije u slučaj prevrtanja kako bi se putnicima olakšao izlazak.
(MONDO/Jutarnji)