Masakri koji su se dogodili u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", a potom u okolini Mladenovca, naterali su nas da se zapitamo gde treba da potražimo uzroke. U moru saveta, svi se pitaju da li je reč o porodici, školi, medijima ili pak društvenim mrežama i video igricama.
Neretko se spominje to da mladi ljudi igraju video-igre i da su to najčešće takozvane "pucačke" igre, koje prema nekim istraživanjima dovode do porasta agresije kod dece. Nakon masakra koji je u u OŠ "Vladislav Ribnikar" počinio 13-godišnji dečak, javnosti je pokazan i njegov plan "akcije" koji je neodoljivo podsetio na mape iz pucačkih video igrica. Da one mogu da probude agresiju u deci, smatraju i građani.
"Barem po nekoj reakciji moje dece, primetila sam dosta toga negativnog... Video igrice podsvesno stvaraju taj osećaj nečega, ali nisu tu samo igrice krive nego i filmovi, roditelji... To je mač sa dve oštrice. Te igrice mogu da doprinesu koncentraciji, kada nešto radimo više puta pa da eto budemo bolje koncentrisani, ali sa druge strane ima puno nasilnih igrica koje vrlo destruktivno mogu da utiču na um dete, ali i odraslog čoveka... Ja mislim da je to okidač za nasilje, te video igrice! Bude agresiju u deci, dok smo odrastali uz Duška Dugouška i tako nekih normalnih crtaća, deca su bila i normalna", kažu anketirani građani.
Iako su istraživanja pokazala da su deca koja igraju video igre namenjene odraslima ili starijim tinejdžerima sklonija vršnjačkom nasilju i agresivnom ponašanju, bitno je naglasiti da neće svi koji ih igraju postati nasilni.
"Treba naglasiti da naša deca nisu agresivna. Ovo su neki izolovani slučajevi. Na njih jesu uticale ne samo igrice i drugi sadržaji koji se mogu naći na internetu. Ne treba to posmatrati globalno i misliti da će svako dete na isti način reagovati. To su mlada bića individue za sebe", smatra Ratomir Antonović.
Video igre nemaju moć da promene karakter i ponašanje deteta preko noći. Dete sa mogućim problemom zavisnosti ili mentalne bolesti znake takvog ponašanja ispoljava mnogo pre početka igranja nasilnih video igara. Međutim, iako ne jedini, one mogu biti jedan u nizu faktora koji će loše uticati na mentalni razvoj deteta.
"Isključiv uticaj video igrica i mreža ne postoji, koji će neminovno proizvesti ovakvu vrstu ličnosti. Da bi se formirala jedna takva struktura, potrebno je uzeti i sredinske faktore, a to jesu i i socijalne mreže i video igrice", kaže psihoterapeut Marija Milenković. Iako se video igre uglavnom spominju samo u negativnom kontekstu, treba sagledati i njihove benefite. One mogu biti moćan saveznik u detetovom razvoju, ukoliko se roditelj uključi u njihov odabir.
"Kroz neke od igrica koje su takođe i sastavni deo u obrazovanju, mogu da pospešuju logičko razmišljanje i razvijanje kritičkog mišljenja kod dece", zaključuje MIlenković. Kao jedan od primera negativnog uticaja video igara je domaći film Travelator, u kojem tinejdžer inače zagriženi igrač pucačke video igre na kraju postaje i ubica.
(MONDO/Kurir)