Glumac Branislav Lečić gost je u osamnaestoj emisiji “LIČNO sa Petrom Latinovićem” koja se svake srede emituje na portalu MONDO od 20h.
U ekskluzivnom intervjuu Lečič između ostalog govori i o tragediji koja nam se dogodila u OŠ “Vladislav Ribnikar”, uticaju zapadne kulture na našu zemlju, Kosovu, političkim partijama, društvenoj eroziji koja nas je zadesila, dubokoj državi, pritiscima sa zapada, veri, Bogu, i onome šta nas čeka i kako da se za to pripremimo.
"Ovo što nam se dogodilo, ova tragedija, je nešto što me je mnogo pogodilo. Ja ne prestajem da mislim o tome. Prvo što mi je prošlo kroz glavu je da je nemoguće da se ovo desilo u Beogradu. Došao sam odmah do te osnovne škole, jer ja blizu stanujem. Moj sin Ivan je išao u gimnaziju koja se naslanja na tu školu. Iz tog osečanja tragičnosti i izgubljenosti razumem ceo protest protiv nasilja i razumem svakog čoveka koji je izašao na protest. To je to osećanje koje je neuništivo u nama da se ti sudariš sa apsurdom. A taj apsurd je da više ne znaš i kako da definišeš to što je u tebi. To je s jedne strane razočaranje u život, a s druge strane, a s druge strane ne možeš da zameriš na način koji je klasičan tom ubici, tom monstrumu, jer je on dete. On je neko ko je nešto upio, nemoguće je da se on sa tim rodio", rekao je Lečić.
To ga je progonilo, kako kaže, sve vreme.
"I onda sam shvatio - ako ti u porodici imaš određeni uticaj kao mlad čovek koji upija, imaš određeno vaspitanje, imaš neke navike, imaš to isto i u školi. Ali ti to imaš i u društvu oko sebe. To znači da si i tu izložen. Ili preko medija ili preko društvenih mreža. Izloženost tome je rodilo jedno stanje svesti u tom dečaku od 13 godina da je on neko ko nema osećaj za život drugog. Pazite on uklanja život ispred sebe i nema nikakvu savest i emociju, a onda u datom trenutku odloži pištolj kada je njegov život u opasnosti. Dakle imaš osećaj za svoj ali ne i za tuđ život. Ako smo mi kao društvo, a tu mislim na ljudski rod, dođemo do tačke u kojoj to možemo da tretiramo psihički problem, nasleđen problem, genetski problem - postoje tu opravdanja. Ali činjenica da to niko ne primeti ni u porodici, ni u školi to je par ekselans znak za uzbunu", rekao je Lečić.
Prema njegovim rečima dolazi vreme u kome se podvlači crta u kome mora da se sublimira.
"Ova pojava je samo tu dobila svoj fatalni efekat a u suštini je posledica jednog kulturološkog obrasca koji je već dugo dominantan u celom svetu. Zapad je dominantna kultura već dugo. Moramo da se u težište vratimo a to ja zovem preporodom. Moramo da shvatimo da bez vere kao principa, a to znači da obezbedimo sebi slobodu koliko i sebi dozvoljavamo, ne možemo napred. I ništa se neće dobro desiti. Samo ćemo biti u neprijateljstvu. Čak i demokratija sa kulturom poricanja je dovedena potpuno u pitanje. Jer sistemi funkcionišu bez “D”. Nema demokratije, to je laž. Ne postoji demokratija ni ovde niti bilo gde u svetu. Ako je kulturološki obrazac zapada bio da oni donose demokratiju, progres i bolji svet, zašto onda ne dozvoljavaju informacijama da kolaju kako treba. Da imamo jedno mišljenje, drugo, treće, četvrto… pa da mi donosimo zaključke. Zbog čega je informativni medijski program shvaćen kao propaganda. Zbog čega hoće da nas ubede i da budemo regrutovani kao njihovi vojnici?!", upitao je Lečić.
Govoreći o protestima protiv nasilja on kaže da se i tu vidi kako partije manipulišu.
"Pogledajte sad ovo – imamo proteste koji su inicirani ovim događajem, istiniti protesti. I onda partije kreću da manipulišu – i one na vlasti i ove opozicione. I sada partije pokušavaju da trguju, da te ljude koji su pravdoljubivo izašli, negde svrstavaš da su ovi ili oni. Ne, oni su ljudi. Eto dokle je otišla ta kultura da sve postaje trgovina", rekao je Lečić.
O tome šta nam se desilo kao društvu, Lečić ističe da smo mi iz čežnje da živimo normalno, iz čežnje da pripadamo svetu koji je uspešan i bogatiji prihvatili određene principe, možda prilično nekritički.
"I sada je trenutak da otvorimo oči. Mi moramo da podvučemo crtu i da vidimo šta je taj zapad uradio u političkom smislu u korist našeg nacionalnog interesa i naše države. Mi vidimo da nas taj isti zapad doslovno neprekidno mrcvari i uništava svaku šansu u kojoj bi mi mogli da pokrenemo svoju energiju i svoj duh kako bismo ravnopravno bili deo tog zapada. Ne, oni to neće. To se jasno vidi na primeru Kosova. Ali ne vidi se samo to. U mnogim primerima se vidi u kojoj meri je to rafinirani oblik apsolutizma. Imali smo nažalost jedan apsolutizam – to je bio nacizam koji je poražen. Imali smo i drugi – to je bio komunizam, koji je takođe poražen. I treći koji smo prepoznali kao slobodu i kraj istorije, a ispostavilo se da je ozbiljan totalitarizam. Srpski narod mora da shvati da sve što mu se dešava nije slučajno. Neko nas davi i gnjavi kao žabu da ne primetimo da smo skuvani. U tom procesu oni postižu svoje interese koji nisu u skladu sa onim što nama treba. Ako bismo poslušali sve one koji su apsolutno u skladu sa zapadnim pogledom na naš politički problem onda bismo mi trebali da se odreknemo Kosova, da uvedemo sankcije Rusiji i da pristanemo na čitav niz drugih stvari. A imamo jasnu tendenciju da kad god na nešto pristanemo da se posle uvek traži još nešto", rekao je Lečić.
Napominje da mi nikad ranije nismo imali ozbiljna savezništva ali da se sada slika sveta menja.
"Mi i danas treba da se oslonimo na sebe. Ja nisam toliko negativističan kada je u pitanju naša situacija. U političkom i geografskom smislu mi jesmo u klopci ali to ne znači da smo zarobljeni i pobeđeni. Duhovna sila je jača od bilo koje materijalne sile. Kada se mi kao narod vratimo svom identitetu, svom poreklu, svom svetosavlju, kosovskom zavetu – mi onda imamo snagu. Ne možeš da nađeš svoje mesto u svetu ukoliko ne poštuješ svoje poreklo i svoj koren. Identitet se brani tako što si u vezi sa svojom istorijom. A šta rade ovi što hoće da vladaju tobom i što žele da te upotrebe kao materijal? Rade to da tu energiju spoznaje destruišu. I uvek postoje te podelice da li si za partizane ili četnike, da li si za Zvezdu ili Partizan, da li si za Srbe ili Hrvate, da li si za Ruse ili Amerikance. To razjeda naše biće. Mi smo za sebe, čoveče. Izvini što ti to kažem ali ja to govorim generalno za svakog koji se pita. Nema tu dileme niti ikakve deobe", rekao je Lečić.
Kaže kako moramo da se trgnemo i da se otreznimo.
"Ne možemo da imamo više poverenje u bilo kakve institucije sveta. Ja ne mogu da verujem nekome da on ima dobre namere prema meni u mojoj zemlji a Kosovo koji je deo moje zemlje proglašavaš nezavisnom državom, a tamo u Ukrajini štitiš integritet države. Šta smo mi? Presedan? Mi smo posebni? Šta je u pitanju čoveče?! Šta je plan?! Ovo je momenat u kome treba jako da se pazimo. Naš fokus i koncentracija nije na tome da sada besnimo, orgijamo i da mislimo da smo nepobedivi, da udarimo tamo gde ne treba i da zaratimo sa NATO paktom. Naravno da ne. To je glupo. Mnogo je važnije da se saberemo i umirimo i da pogledamo šta je na našoj strani, a na našoj strani su svi potpisani ugovori.", rekao je Lečić.
Lečić se dotakao i postojanja i uticaja takozvane duboke države.
"Da, duboka država postoji. To je elitno društvo bogatih koje ima snažan uticaj. Povezano je sa nekim strukturama, veoma moćnim strukturama koje imaju ogroman novac. Taj novac je toliko veliki da on prevazilazi budžete čitavog niza država", rekao je Lečić.
Na kraju ističe kako političke partije nisu rešenje i upozorava da moramo biti svesni da smo napadnuti.
"Politčke partije nas razvodnjavaju, razvlače nam energiju. Vreme je sublimacije energije. Ništa neće nestati od toga što misliš o meni, ili šta misliš o sistemu. Misli i dalje. I doći će trenutak za tu vrstu borbe ali u ovom trenutku je važno sačuvati kuću. Napadnuti smo i spolja i iznutra. I ko to nije video do sada strašno greši i platiće skuplje", rekao je Lečić.
CEO INTERVJU SA BRANISLAVOM LEČIĆEM MOŽETE POGLEDATI U VIDEU ISPOD.
(MONDO)