Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku vlada Nemačke, Slovačke i Japana u okviru "Climate Promise inicijative", 30. i 31. maja organizuje regionalni stručni simpozijum “Energetska efikasnost zgrada u regionu Balkana +”.
Učestvovaće predstavnici vlada iz regiona, finansijskih institucija, međunarodnih organizacija, privatnog sektora i akademske zajednice. Cilj je da se državama Zapadnog Balkana i zemljama u okruženju, poput Moldavije, pomogne da ubrzaju primenu mera za povećanje energetske efikasnosti u zgradama, koje doprinose smanjenju troškova snabdevanja energijom, ublažavanju klimatskih promena i zaštititi životne sredine i zdravlja građana.
U susret simpozijumu novinarka Kurir TV Valentina Danilović razgovarala je sa prof. dr Milošem Banjcem sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Zašto su zgrade toliko bitne kada govorimo o energetski efikasnoj budućnosti u regionu Balkan+?
- U Srbiji koja troši 10 miliona tona ekvivalentne nafte, 40 odsto troše domaćinstva. Industrija, poređenja radi, troši 20-23 odsto. Držeći se principa "ko najviše troši, može najviše i da uštedi" imamo upravo najveći potencijal u sektoru zgradarstva. Poznato je da su naše zgrade relativno neefikasne, da nismo izvršili, ne samo neke, nego većinu mera energetske sanacije, procenjuje se da tim merama može da se podvrgne 70 odsto zgrada i da se na njima uštedi. Nema nijednog tela energetskog sektora koji toliko troši kao domaćinstva.
Šta je koncept zgrada sa skoro nultom potrošnjom energije i kako kombinovati energetsku efikasnost i obnovljivu energiju?
- Mi u Srbiji u proseku trošimo 130kWh godišnje po metru kvadratnom za grejanje. Po pravilnicima koje smo usvojili 2012. nove i postojeće zgrade smeju da troše 50 do 60 kWh, znači da to prepolove. Evropa je svojim konceptom približno nulte potrošnje to spustila na ispod 10 kWh godišnje, dakle 13 puta manje od onog što mi trošimo. Kako je to moguće? Svim merama energetske efikasnosti na omotaču objekta, znači vrata, prozori, toplotna izolacija. Zatim, energetski efikasni sistemi da se koriste, a da bi se to dostiglo neophodno je koristiti i obnovljive izvore enegrije. Sva energija koju pokupite iz okoline ne računa se u potrošnju. To se postiže, pre svega, solarnim panelima, koji koristu sunčevu energiju i pretvaraju je u električnu i toplotnu. Ako je pretvore u električnu koju koriste toplotne pumpe koje dodatno koriste energiju iz vazduha ili iz vode, na taj način uđu u veoma uzak opsek približno nulte otrošnje energije, priznaćete izuzetno nisku potrošnju.
Koje su direktne koristi od uštede energije na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou?
- Za svaku zemlju strateški je važno da bude energetski nezavisna. U suštinu to je nemoguće, pa i za Srbiju. Ali zavisnost, recimo, od ruskog gasa ili nafte drastično bi se smanjila ako bismo smanjili potrošnju energije u bilo kom sektoru. U tom smislu ove mere energetske efikasnosti doprinose jačanju bezbednosti u energetskom smislu svakle zemlje. Mala potrošnja, manja uvozna zavisnost i povećana energetska nezavisnost. Kolike su to uštede? Pomenuo sam ovih 10 miliona tona ekvivalentne nafte, ako to prevedemo na sektor domaćinstva to je skoro 4 miliona, onda se postiže 10 posto uštede energije u celoj Srbiji.