U emisiji "Uranak“ na televiziji K1, instruktor plivanja Bojan Vuković, instruktor ronjenja Miodrag Lakić i spasilac Kristina Miladinović, objasnili su koje greške najčešće prave ljudi, kada pokušaju da spasu osobe koje se utapaju u vodi.
"Jako je opasno kada na jedan nestručan način priđemo osobi koja se utapa, jer tako dovodimo i sebe u opasnost. Savet je da u takvim situacijama, pozovemo stručnu pomoć. Ukoliko nema nikoga od stručnih lica u blizini, druga važna stvar je da pokušamo da dodamo neki predmet, bilo da je u pitanju grana, štap, lopta, nešto na šta će osoba koja se utapa moći da se popne i udahne. Ono što nikako ne savetujemo je direktan kontakt, licem u lice, već da se priđe od pozadi. Kontakt lice u lice, često dovodi do situacije da imamo dva nesrećna slučaja", kaže spasilac Kristina Miladinović i dodaje da je strah jedan od najčešćih uzroka utapanja.
"Potrebno je sa osobom koja se utapa komunicirati. Opet, pitanje je i koliko je druga osoba, ukoliko nije stručna, sposobna da održava komunikaciju u tim situacijama. Zbog toga je najbolje dodati neki predmet, kao što sam rekla. Grč je takođe jedan od uzroka koji izaziva paniku kod ljudi. U toj situaciji savetujemo da se osoba okrene na leđa i sačeka da grč prođe. Ukoliko naiđemo na vir, potrebno je da se izađe sa strane, nikako da se ne ide u sredinu vira", rekla je Kristina i otkriva šta spasioci prvo primete kod osoba koje nisu sigurni plivači.
"Mi možemo da primetimo po načinu na koji neka osoba ulazi u vodu. Osobe koje kreću odmah da skaču, nisu dovoljno upoznate sa tim nekim preventivnim merama prema sebi, a to je vođenje računa o postepenom ulasku u vodu, što je jedan od najbitnijih detalja. Kada posumnjamo da neko nije predodređen za određenu dubinu, radimo test procene. Naš posao je da pružamo mere prevencije i kupačima dajemo edukativne savete koje su jako bitne za njihovu bezbednost. Od toga da nema skakanja, trčanja, ronjenja, do toga da li balans u vodi mogu da održavaju nogama, kada podignu ruke iznad nivoa vode", dodala je.
Instruktor plivanja, Bojan Vuković smatra da su ljudi uglavnom polu plivači. "Mnogi misle da su plivači, a zapravo su poluplivači. Većina osoba može da prepliva neku kraću distancu, a to ne može da se nazove umećem plivanja. Plivač se postaje u sportskim centrima, gde se polaže test. Lice koje polaže test, skače u vodu na noge ili na glavu, pliva 20 m u grudnom položaju (prsni stil, kraul, slobodan stil, pa čak i amaterski sa glavom iznad vode), zatim sa grudnog prelazi na leđni položaj, u kom se pliva narednih 20 m. Nakon toga test zahteva ronjenje na dubini vode od 2m ili na dužini ne većoj od 10 m, gde se izvlačite neki predmet. Jedino tako možete da dobijete potvrdu da ste plivač. Tu se podrazumeva i da smo sposobni da dišemo konstantno i ravnomerno dok plivamo, da se ne zamaramo od samog nepravilnog disanja. Situacija nekada zahteva da promenimo položaj i moramo da se odmorimo na leđima. Plivač nije onaj ko ne može da izroni bar minimalnu distancu", rekao je Bojan Vuković i dodaje da je na plaži jako teško proceniti ko je plivač, a ko ne.
"Teško je proceniti, ali postoje neki pokazatelji na osnovu kojih možemo da primetimo, da osoba nije baš dobar plivač. Pokreti su ograničeni, ruke ne izlaze dovoljno iz vode, pričamo o kraulu. Ko poznaje tehniku plivanja, zna da li je neko siguran ili nesiguran plivač. Samim tim će taj neki spasilac da deluje preventivno. Instruktor ronjenja Miodrag Lakić ističe, da do davljenja kod ronjenja najčešće dolazi zbog straha i savetuje da je najbolje roniti u paru, odnosno imati nekog pored sebe u tim trenucima.
"Da biste bili dobar ronilac, morate da budete i dobar plivač. Imamo ronjenje sa bocama i ronjenje na dah, koje je najčešći uzrok davljenja ljudi. Mi nemamo receptore za kiseonik u organizmu i kada nam ponestane kiseonika, mi dobijamo prekid svesti , zbog čega najčešće dolazi do davljenja. Ukoliko u tom trenutku, nema nekoga da vas izbaci na površinu, nema spasa. U ronjenju je poželjno da uvek imate nekoga pored sebe. Prekid svesti, najčešće se javlja kod ljudi koji forsiraju, a posebno mladih osoba u punoj kondiciji, jer misle da mogu sve da naprave. To može da vam se dogodi i ako ste dobar plivač", kaže Miodrag i dodaje da je Ada specifična, jer je voda u dubinama leti jako hladna i ima dosta trava koje plivačima i onima koji rone, izazivaju paniku.
"Na Adi imaju dve stvari, površina vode je dvadesetak stepeni, ali na dva metra dubine je 17 stepeni, a kada plivate sve dublje, temperatura je desetak stepeni čak i leti, što je jako hladna voda. U dubinama postoje biljke, odnosno trava, koja daje osećaj još veće neprijatnosti. Kada se trava obmota oko nogu, kod plivača ili neplivača, dolazi do panike, a panika je uvek najgora stvar u svemu tome, zbog čega se ljudi i dave. Retko se dave ne plivači, uglavnom se dave plivači ili poluplivači, jer misle da su sigurni, ali kada im se trava obmota, imaju osećaj da ih je neko uhvatio za nogu i dolazi do panike i utapanja. Mozak nam najviše troši mozak i kada nam potroši ono što možemo da izdržimo od 30 do 60 sekundi, bez vazduha pod vodom, počinje da nas hvata panika, što nam skraćuje izdržljivost na 15 sekundi. U tim trenucima bi najbolje bilo da imamo nekoga pored nas, u suprotnom, nema spasa. Moja preporuka svima je koji žele da rone, da nikada ne ronite sami", zaključio je Miodrag Lakiž u emisiji "Uranak“ na televiziji K1.
(MONDO/K1)