Poslednjih meseci, Jovanu možemo zateći svuda po Srbiji u kiperu kako prevozi građevinski materijal, dok je pre toga bila dobro poznato lice Šumadije - u tamošnjem komunalnom preduzeću vozila je kamion za odvoženje smeća i tako je postala prva i jedina žena u Kragujevcu koja je sela za volan kamiona đubretarca.
Štedi za kuću
„Nažalost, nisam više radnik u komunalnom preduzeću. Iako je državna firma, zapošljavanje je preko agencije, ne primaju za stalno, a ja sam tražila nešto ozbiljno, s obzirom da sam imala u planu da kupim kuću. Ipak sam udata, imam dete od šest godina, tako da moram da gledam na budućnost. Međutim, ne žalim se, sada sam u potpunosti ispunjena", kaže Jovana odmah na početku razgovora za "Nova.rs".
Kada je bila mala, Jovana je maštala da bude policajac, ali nije uspela u tome.
„Nisam bila baš dobar đak i pomirila sam se da ne mogu time da se bavim. S obzirom da volim da vozim, onda je to bio moj sledeći izbor i ispalo je super. I dok se nisam udala vozila sam kola i kamion, jer mi je i pokojni otac bio prevoznik, pa sam uz njega učila da vozim i brzio sam položila za „ce" kategoriju.Kupili smo sopstveni kamion i tako je krenuo porodični biznis", priča Jovana.
Odrasla je u velikoj porodici -- sa roditeljima, bakom i dekom i sedmoro braće i sestara.
„Nekako je sudbina svih nas bila određena jer smo svi u porodici znali da vozimo kamion. Iako sam završila trgovačku školu, krenula sam sa tatom u posao jer, šta imaš od plate u prodavnici? Ništa. Hvala Bogu, uspela sam, stekla iskustvo i sada zarađujem sasvim pristojno".
Brojne predrasude o ženama vozačima kamiona
Ne smeta joj što je jedina žena u kolektivu, a kolege su je, kako priča, od prvog dana prihvatile „kao svoju" bez ikakvih predrasuda i stereotipa koji prate žene vozače. Dodaje da obožava svoj posao i da bi volela da ga radi do penzije.
„Mišljenja o meni kao vozaču kamiona su podeljena, kao i svuda, ali je svakako više onih koji me podržavaju jer da nije tako, odavno bih odustala od volana. Važno mi je da mi ovaj posao donosi zaradu, rešila sam stambeno pitanje, jedino mi je žao što nisam u potpunosti posvećena detetu jer, nažalost, posao ne dozvoljava".
Priznaje da je razmišljala da bude domaćica kako bi mogla svakog dana da dočeka dete iz vrtića, a muža s posla. Ipak, to je nemoguće.
„Mora da se radi. Ko može da živi od jedne plate? Ako bih gledala na to da radim neki posao koji je pristupačniji za ženu, recimo u prodavnici, ne bih mogla da preživim jer ako želiš nešto da stekneš, nema šanse da radiš za 30.000, posebno ko želi da reši stambeno pitanje, kao ja. Razmišljala sam da ostanem kući, da budem domaćica, da operem i skuvam, dočekam dete iz vrtića, a muža sa posla, ali to je neizvoljivo jer od jedne plate ne možeš ništa".
Jovana kaže da ima i veliku podršku svoje porodice, a naglašava da najviše razumevanja i stučnih saveta dobija od supruga, koji je takođe vozač kamiona, ali u međunarodnom transportu.
„Suprug vozi preko granice. Bude odsutan po nekoliko dana. Snalazimo se, jurimo sa svih strana, ali sve zbog boljeg sutra. Trudim se da detetu sve obezbedim. Moja porodica je lepo i pristojno živela, ali nije bilo mogućnosti da se luksuziraš. Ja sa svojih 30 godina još uvek nisam otišla na more, ali zato će moje dete da ide".
Želela bi još dece
Jovana priznaje da je u potpunosti zadovoljna svime što je postigla, samo je ostala neispunjena žena da njena ćerka dobije brata ili sestru.
„Najžalije mi je što nisam rodila još jedno dete. Nas je osmoro braće i sestara, znam kako je kada imaš sa kim da se poigraš, međutim dok radim ovaj posao, to je nemoguće. I sada stižem sve, ali trčim na sve strane. Kada stignem kući, umesto da izvedem dete u park, ja moram oko ručka i ostalih obaveza u kući. Jako mi je žao zbog toga. Naravno, kasnije izvedem dete u park, ali žao mi je što ne provodim više vremena sa njom, jer deca brzo rastu. U svakom slučaju, drago mi je da imam za koga da se borim", kaže nam Jovana.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Nova)