Penzioner Miroslav Miloš iz Bugojna već čitavu deceniju proizvodi i prodaje ćurke i ćurane, a od tog malog biznisa, može dosta da zaradi. Sve što proizvede, to i proda, a ćurke hrani tri puta dnevno.
"Kad bismo sve stavili na papir i sračunali, opet bi se sve isplatilo. Kad sračunate, uzećemo samo koncentrat, 100 kila dođe 120 bosanskih maraka, njima treba 6 tona, to je 7.000 maraka i što ih ja platio tri, to je 10.000. Da bi proizveli dve tone, ja dobijem, znači, 18.000-19.000 maraka, znači opet sam dobar... Znači, sve da kupiš, da im kupuješ hranu, da samo hraniš ćurane, isplati se", kaže Miroslav.
Miroslav svake godiine kupi 200-220 komada ćurki i sve proda, a posao mu najbolje ide zimi. Kad se među sobom tuku, pospe ih bebi puderom da sve imaju isti miris da ih ne uhvati kanibalizam!
Da li treba dosta uložiti u ovaj biznis?
Na pitanje jesu li velika ulaganja u taj njegov biznis, on kaže da treba imati dosta dubok džep i da ćure staro 35 dana nabavlja po ceni od 15 bosanskih maraka po komadu što je 7,5 evra. Da bi dostigle 10 kila težine, pojedu po 30 kg hrane, odnosno 100 ćurki pojedu tri tone hrane, a 200 ih pojede šest tona.
Sa šest tona hrane proizvede dve tone mesa, ali pošto mu ćurke dobace i po 15kg, ode mu i više hrane. Koncentrat kupuje, kukuruz i pšenicu seje i to ima svoje, kad ponestane i to kupi. Jedan je od retkih proizvođača ćurećeg mesa u centralnoj Bosni. Ove godine uzgojiće će više od 200 komada i kad pokrije sve troškove ostaće mu u džepu, prema njegovoj računici, 5.000 evra čistog novca.
"Posao je od ustajanja do uveče, njima treba da je provetreno, čisto, sređeno... Jedu kukuruz, koncentrat, pšenicu, ječam, a i lako se uznemire na viku i galamu...
"Navikle su na moj glas, ja im ujutru kažem kad otključam... Javim im se 'tice moje' a kad je neko sa strane, uznemire se. Ne podnose duvan nikako, ali ni alkohol, kao ni zvono mobilnog", kaže Miroslav koji kad radi oko njih ne nosi telefon sa sobom.
BONUS VIDEO:
(Mondo/Alo)