Usled nedostatka zaposlenih, štrajkova aerodromskih službi i kontrole leta, kao i loših vremenskih prilika, došlo je do otkazivanja velikog broja letova različitih avio-kompanija. Uz sve navedeno, neretko se desi da putnici stignu na željenu destinaciju, ali ne i njihov prtljag.
O pravima i obavezama koje prema nama ima jedna avio-kompanija najčešće se informišemo tek kad zatreba. Međutim, na putu do željene destinacije susrećemo se sa dva pravna entiteta, pa nije loše znati šta je odgovornost avio-kompanije, a šta aerodroma. Na taj način bićemo u prilici da pomoć potražimo na pravom mestu i tako brže dođemo do odgovora na pitanja koja nas zanimaju.
Nadležnosti aerodroma i avio-kompanija
U Srbiji postoje tri aerodroma koji se koriste za međunarodni putnički saobraćaj. Najprometniji i ujedno najveći je aerodrom „Nikola Tesla” u Beogradu, koji je polazna tačka iz Srbije za mnoge avio-kompanije. Tokom vremena menjao je lokacije, da bi se 1962. godine konačno „skućio“. Uz adresu, 2006. godine dobio je i ime i to po slavnom naučniku i pronalazaču srpskog porekla. Nedavno je aerodrom proširen, modernizovan, a očekuje se da će do kraja 2023. godine kroz njega proći više od 7 miliona putnika, što ga čini jednom od najprometnijih vazdušnih luka u ovom delu Balkana.
Najviše letova sa aerodroma „Nikola Tesla“ obavlja srpska nacionalna avio-kompanija, Er Srbija, kojoj je to ujedno i matični aerodrom. Pored beogradskog, Er Srbija koristi još i aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, kao i aerodrom „Morava“ kod Kraljeva. Er Srbija je osnovana u oktobru 2013. godine kao naslednica nekadašnjeg „Aeroputa“, odnosno JAT-a i Jat ervejza. U proteklih deset godina kompanija se značajno razvila i danas predstavlja jednu od najvažnijih avio-kompanija u regionu.
Ukoliko odlučite da iz Beograda na željenu destinaciju odletite upravo Er Srbijom, a preko aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu, ne bi bilo loše da se upoznate sa delatnostima obe kompanije.
Er Srbija putnicima obezbeđuje mesto na letu, koje se rezerviše kupovinom avio-karte. Uz rezervaciju mesta dobićete neophodne informacije o letu i prtljagu koji možete poneti. U zavisnosti od tipa avio-karte, bićete u prilici da putujete sa ručnim ili predatim prtljagom. Težina prtljaga definisana je pravilnikom Er Srbije. Tokom leta, o vašoj sigurnosti brinuće pilot i kopilot, a za uslugu u putničkoj kabini zadužena je kabinska posada.
Međutim, pre nego što uđete u avion neophodno je obaviti čitav niz pripremnih radnji. I za putnika i za avio-kompaniju letenje zapravo počinje na zemlji. Na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu baš kao i na svim aerodromima na svetu postoji služba Zemaljskog opsluživanja (Ground Handling) koja vrši prihvat i otpremu predatog prtljaga,prihvat i otpremu vazduhoplova na platformi, snabdevanje vazduhoplova gorivom i mazivom, prihvat i otpremu pošte i robe, u delu koji se odnosi na fizičko rukovanje pri dolasku, odlasku ili transferu između robnog terminala i vazduhoplova.
Na beogradskom aerodromu uslugu zemaljskog opsluživanja trenutno pružaju kompanija „Belgrejd erport”, koja ima ugovor za zemaljsko opsluživanje srpske nacionalne avio-kompanije, kao i još jedna privatna kompanija. To praktično znači da su nadležne službe kompanije „Belgrejd erport” dužne da prtljag za sve letove Er Srbije pravovremeno dostave u avione pre poletanja, odnosno isporuče putnicima nakon sletanja u Beograd.
Opslugu putnika, prtljaga, robe i pošte, beogradski aerodrom je preuzeo 1. novembra 2017. godine. To konkretno znači, da od tog datuma sve što je utovareno ili nije utovareno u avione, bio je posao radnika aerodroma, a ne avio-kompanija.
Šta kad prtljag zaostane?
Ukoliko se ipak nađete u situaciji da vam je kofer zalutao, prvi korak je da se obratite službi „Izgubljeno-nađeno“ kompanije „Belgrejd erport“ gde će vas uputiti i upoznati sa procedurom za te situacije. Pored izgleda kofera, vaših ličnih informacija, službenici aerodroma zaduženi za izgubljeni prtljag, tražiće vam i informacije o sadržaju kofera. Greška u koracima često nastaje kada se prvo obratimo avio-kompaniji sa kojom smo leteli, a u čijoj nadležnosti nije utovar i istovar prtljaga. Prava adresa je aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu ili drugi aerodromi u svetu odakle putujete. Ne gubite vreme pozivajući avio-kompaniju jer to nije pravi put ka najbržem lociranju vašeg izgubljenog prtljaga. Gde je nastao propust, saznaćete upravo na aerodromu na koji ste sleteli.
Ukoliko budete imali dodatnih pitanja ili budete želeli da proverite status vašeg zaostalog prtljaga možete se obratiti nadležnoj službi kompanije „Belgrejd erport“ putem telefona na broj: +381 11 209 4854 ili na i-mejl lostandfound@beg.aero.
Novi zemaljski operateri na beogradskom aerodromu
Tender koji je nedavno raspisan, trebalo bi da obezbedi da i druge firme počnu da pružaju usluge zemaljskog opsluživanja na beogradskom aerodromu. Kako je navedeno u odluci Direktorata za civilno vazduhoplovstvo, tu mogućnost će za sada imati tri firme, britanski Menzis graund holding, grčki Golden Er i domaća kompanija Er Pink, a biće moguće angažovanje i drugih kompanija koje imaju važeću dozvolu za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja aviona. Dolaskom novih operatera trebalo bi da se smanje gužve i čekanja koja su proteklih nedelja zabeležena na beogradskom aerodromu, ali i da se reši problem koji naročito zabrinjava putnike, a to je gubitak prtljaga.
Ručni prtljag za prvu pomoć
Kada god možete, preporuka je da putujete samo sa ručnim prtljagom, zato što on ide sa vama u kabinu aviona. Ukoliko ne putujete nisko-tarifnim avio-kompanijama, ručni prtljag je obično uračunat u cenu karte, a uz njega možete uneti i ranac. Kada je neophodno da ponesete više stvari, savetuje se da u ručni prtljag spakujete sve što vam je potrebno za bar tri dana, a u veliki kofer koji ćete predati aerodromu, sve ostalo. Ipak, ništa vredno ili ono do čega vam je zaista stalo nemojte da stavljate u velike kofere (pasoš, novac, lične vrednosti, lekovi, punjač za telefon i slično). Na taj način olakšaćete sebi prve dane putovanja, u slučaju da veći prtljag ne stigne istovremeno sa vama na destinaciju.