Jovan Cvetić sa Elektrotehničkog fakulteta je objasnio kako posle sevanja možemo saznati gde je i koliko udaljeno mesto pražnjenja.
Snažno nevreme propraćeno jakom olujom, kišom, grmljavinom i sevanjem pogodilo je u sredu Srbiju, a društvene mreže su bile preplavljene apokaliptičnim prizorima širom naše zemlje. Jak vetar nosio je sve pred sobom, a drveće se rušilo na automobile. Naravno, najopasnije je tokom jake grmljavine obreti se napolju, a stručnjaci ističu da su posebno opasni veliki, ravni tereni ili blaga uzvišenja gde ste vi na vrhu uzvišenja.
"Grom obično udara tamo gde su rečni tokovi, jezera, gde je teren natopljen vodom i gde imaju isparanje vode, tako da on obično tu pravi putanju. Naravno, to nije uvek slučaj. Tu su i uzvišenja koja privlače gromove, odnosno pojavljuje se indukovano naelektrisanje na vrhovima tih objekata, ono je veće gustine i tu je električno polje veće tako da grom bira tu putanju koja ga vodi ka tom objektu", objasnio je svojevremeno profesor Jovan Cvetić sa Elektrotehničkog fakulteta tokom gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a.
Cvetić je objasnio i kako posle sevanja možemo saznati gde je i koliko udaljeno mesto pražnjenja, prenosi RTS.
"Jednostavno je ta računica. Otprilike tri sekunde treba zvuku groma da pređe rastojanje od jednog kilometra. Dakle, treba da odbrojite sekunde od trenutka kada vidite pražnjenje do trenutka kada ga čujete i pomnožite sa 350 metara.Znači tri sekunde jedan kilomtar, ako je devet sekundi to je tri kilometra rastojanja", naveo je profesor.
BONUS VIDEO:
(MONDO)