Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, govorio je o novim izmenama zakona i kako će one uticati na bezbednost vozača.
"Mnogi od ovih prekršaja su dobro poznati - prekoračenje brzine, vožnja pod dejstvom alkohola, psihoaktivnih supstancija i drugi. Svaki put kad vozačima zapretite oduzimanjem vozila ili prava na upravljanje, oni odmah reaguju s velikom pažnjom. To znači da će, ako se uzmu u obzir ove prekršaje, vozači biti obazriviji i voditi više računa", navodi profesor.
Jedan od argumenata za ovakve mere je i taj što se postupci vezani za prekršaje ne odvijaju brzo. Procesuiranje prekršaja može potrajati godinu dana, pa i više. Ovaj problem treba uzeti u obzir kako bi mere bile efikasne.
"Zbog toga je važno usaglasiti ponašanje s zakonom o bezbednosti saobraćaja. Pravila su uvedena da bi svi znali kako da se ponašamo u saobraćaju i kako bismo svi igrali po istim pravilima. Na taj način sprečavamo rizik i ne bezbedne situacije", naglasio je Vujanić.
Kada je reč o statističkim podacima o bezbednosti u saobraćaju, profesor iznosi zanimljive informacije. U periodu od 2001. do 2014. godine, zabeležen je drastičan pad broja poginulih, povređenih i saobraćajnih nezgoda. Srbija je tada dostigla prosek evropskih zemalja, iako nije bila članica Evropske unije.
"Međutim, od 2014. godine broj poginulih stoji na 536, što nas navodi na pitanje zašto smo nakon uspešnih 15 godina smanjenja broja poginulih ponovo stagnirali. Očigledno je da su nove mere potrebne kako bismo postigli bolje rezultate", objasnio je Vujanić.
Kada je reč o novim dopunama zakona, jedna od kontroverznih tačaka je definicija lakih električnih vozila. Trotineti, koji često predstavljaju izazov u saobraćaju, biće obuhvaćeni zakonom, dok električni bicikli ostaju van zakona.
"Ovo je mali previd u definiciji lakog električnog vozila, ali s obzirom na problematiku sa trotinetima, definitivno je važno da ih zakon reguliše kako bismo poboljšali bezbednost u saobraćaju", zaključuje Vujanić.
(Mondo/Kurir)