Pljuskovi sa grmljavinom pogodili su veći deo Srbije od utorka popodne do srede u večernjim časovima. Nevreme sa pljuskovima i grmljavinom okovalo je Srbiju zbog visokog ciklona koji je bio nad našom zemljom.
Kiša je "natapala" skoro jedno te isto područje, od Banata preko Podunavlja i Braničevskog okruga do Pomoravlja i istoka Srbije se ovaj sistem slabo pomerao. Doneo je sa sobom jak grmljavinski sistem praćen pljuskovima.
Najintenzivnije padavine uz veoma obilne pljuskove i jaku grmljavinu pogodili su južni deo Banata gde je palo preko 90 litara kiše po kvadratnom metru, dok je prosek za ceo avgust oko 45 litara. Najobilnije padavine dogodile su se u oblasti Homolja gde je palo i do 120 litara kiše, što je količina padavina koja u proseku padne za dva meseca.
Zbog vrlo obilnih padavina u oblasti Homolja i u Braničevskom okrugu, za nekoliko sati nabujali su manji potoci i došlo je do bujičnih poplava. Istovremeno, na širem području Petrovca na Mlavi, Žagubice i okolnih sela došlo je do poplava usled nemogućnosti da odvodni i kanalizacioni sistemi prihvate ogromnu količinu vode u veoma kratkom vremenskom intervalu.
Poplavljen je bio veliki broj oranica, pojedini putni pravci, a nažalost ima i poplavljenih objekata, uz materijalnu štetu. I dok je visinski ciklon potopio severoistočni deo Srbije, u ostalim predelima Srbije bilo je znatno manje padavina, uglavno od 10-20 do 30-40 litara kiše po kvadratnom metru, što se takođe smatra većom obilnom količinom. Istovremeno, na jugu, jugozaapdu i na zapadu Srbije, u Podrinju i u delovima Negotinske Krajine nije bilo ni kapi kiše.
Dakle, centar visinskog ciklona kada se premestio iz Grčke i Egejskog mora iznad našeg područja, stacionirao se nad severozapadnim predelima Srbije. Opštepoznato je da vazduh u ciklonima struji u suprotnom smeru kazaljke na satu, pa kako se centar ciklona nalazio nad severozaapdom Srbijom, sevena i istočna polovina Srbije i Pomoravlje bili su u sistemu jugoistočnog visinskog strujanja, uz dotok vrlo vlažne i nestabilne vazdušne mase. Zapadni i jugozapadni deo Srbije bio je u sistemu severnog i severoistočnog suvog strujanja, pa je u tim predelima bilo bez padavina.
Severoistročni predeli Srbije dobili su vrlo obilne padavine, jer je jugoistočna visinske struja iznad tog dela Srbije bile veoma spora i padavinski sistem se veoma sporo premeštao ka severozapadu i skoro je bez prekida više od 12 sati natapao jedno te isto područje. Nije redak slučaj i to tokom prolećnih i letnjih meseci da se količina padavina razlikuje na veoma malom prostoru, a to se dešava prilikom lokalnih nestabilnosti.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Telegraf)