"Deo naše kuće u Bitolju prodali smo čuvaru Al Kaponea koji se vratio u Makedoniju kad je taj gangster uhapšen. A u istoj toj kući baba Ata ložila je rajhsmarke i proklinjala dedu što je sve zlato, a imali su ga jer su bili kujundžije, pretvorio u te marke misleći da će u Velikom ratu da pobedi kajzer Vilhelm. Kad je video šta je uradio, presvisnuo je", priča za Kurir čuveni advokat Toma Fila.
"Kuća porodice Fila je na nekadašnjoj reci Kurderes, što na turskom znači 'vučji potok'. Kurderes je bio granica starog dela grada, koji je išao sve do reke Dragor. Ali je sedamdesetih godina prošlog veka zatrpan zbog higijenskih uslova, nije bilo mnogo vode. Kuće su bile starogradska arhitektura, što se i vidi na starim fotografijama. Nažalost, kuća porodice Fila je restaurirana, faktički i rušena, pa pravljena nova. Vlasnik je takođe iz vlaške porodice, koja tu živi godinama", priča za Kurir Nikola Glavinče, prijatelja Tome File i predsednik advokatske zajednice u Bitolju.
Vlaška, kako ovde kažu, a zapravo cincarska je familija Tome File, pa i ona po majci. "Moji su s Krfa došli u Janinu, a potom je bila velika kuga, mnogi su pomrli, a jedna bogata udovica Fila dala je pare da se izleče moji preci. I oni su uzeli ime po njoj, a Fila bi u prevodu bila Ljubica", kaže Fila, pa nastavlja: "U Bitolj su se preselili još u vreme Ali-paše Janinskog, koji se vodio kao reformator, a u stvari je pobio Cincare jer su imali bogatstvo. Moji su bili kujundžije, radili su sa srebrom, plemenitim drvetom abonos i poludragim kamenjem.
Otac Filota, potonji čuveni jugoslovenski advokat, rođen je 1914. "Poslali su ga na školovanje jer je bio netalentovan za zanat, ništa nije mogao rukama. Upisao je Pravni fakultet u Beogradu jer je jedino tamo bilo džabe. Vrlo brzo je ušao u u revolucionarni pokret. Milovan Đilas i on udarali su po tadašnjem dekanu Pravnog jer je pustio policiju da se obračuna sa studentima. Zato je izgubio stipendiju kraljice Natalije, kako se nazivala, pa se izdržavao pevajući i svirajući gitaru po proslavama", navodi Fila.
Filota Fila završava pravo 1937, te biva sudski pisar u Resenu, Debru i Bitolju, da bi potom otišao u Beograd, gde upoznaje Eli Sapundžić, s kojom se venčava 1940. u Crkvi Svetog Marka. "Majka je zatrudnela, a ubrzo je izbio i rat. Kako je otac bio sa komunistima, a nije bio komunista već solcijaldemokrata, kao što sam i ja, majku je poslao u Bitolj, u tu našu kuću kod Kurderesa, da se tamo porodi. Ako njega uhvate, da mu ne ubiju i ženu i dete. Ali Bugari su bili u Bitolju i prognali su mamu: "Vi ste prosrpski orijentisani, imate prezime Filović, morate da se vratite u Beograd. Ali pošto ste trudni, možete da se porodite i posle 15-20 dana da idete za Beograd." Rodila me je 29. jula 1941. Da, rodio sam se kao Toma Filović, jer je to bila južna Srbija i tražili su da ko god želi u državnu službu, mora da bude na -ić. Kad smo došli u Beograd 1947, otac je vratio prezime Fila", priča.
I 20 dana nakon porođaja Eli se vratila u Beograd, odnosno u Negotin, pošto se prijavila kao izbeglica. A Filotu su krajem 1943. otkrili i poslali u Mauthauzen, odakle se vratio sa tuberkulozom i 40 kila. Porodica odlazi '45. u Bitolj, gde je Filota dočekan kao heroj, a Lazar Koliševski, predsednik makedonske vlade, postavlja ga za šefa policije za južnu Makedoniju.
"Međutim, otac je trebalo da strelja 150 Cincara, sve naši rođaci. Pošto su pretpostavili da to neće uraditi, Koliševski, s kojim se nije trpeo, rekao mu je u Skoplju: "Druže, vi to mislite da s čistim rukama prođete?! Mi smo krvavih ruku, a ti treba do lakata da ih okrvaviš. Ima da pobiješ sve!" Odbio je. Potom se vratio za Bitolj kamionom jer su mu ukinuli auto. Tražili su da formira privredni sud, što je i učinio. Dozvolili su mu da bude advokat", priča Fila, pa nastavlja:
"Rekao je da barabe ne mogu da vode državu i prepoznali su se. Smestili su mu i nešto protiv Tita i dobio je godinu dana robije, što je posle žalbe bilo 10 meseci. To je praktično bila oslobađajuća presuda. Odležao je jedno šest meseci. Sećam se da me je mama vodila da mu mašem kad je bio u zatvoru. Kad je odležao, prešli smo u Beograd, a svake godine sam dolazio u Bitolj na 15-20 dana da ne bih zaboravio makedonski.
U kući u Bitolju živele su baba Atina Ata i tetka Antigona. "Baba je ložila vatru i proklinjala dedu Tomu, po kom sam i dobio ime, što je sve zlato, misleći da će u Velikom ratu da pobedi kajzer Vilhelm, pretvorio u rajhsmarke. Ceo podrum je bio pun maraka. Kad je shvatio šta je uradio, kad je kajzer izgubio rat, presvisnuo je, umro. Inače, deo te kuće su moji još ranije prodali. Kupio ga je čovek koji je bio čuvar nečega kod Al Kaponea. I kad je Al Kapone uhapšen, on se vratio u Makedoniju. Nije imao nikoga, nije se ženio", sa osmehom kaže Fila.
Baba je, veli, umrla pedeset i neke, tetka Antigona otišla je u Beograd, a kuća je ostala prazna. Prodali su je. Ali Toma nije zaboravi Bitolj, u koji rado dođe kad god ga pozovu. Jer on je počasni doktor nauka Univerziteta, a i ima pohvalnicu za zasluge u promociji konzulskog grada, kako ga mnogi i dalje zovu.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Kurir)