Moraju da nauče da pravilno napišu CV, da se spreme za razgovor i da upoznaju koliko je moguće kompaniju u koju idu na intervju. Razgovarali smo sa Jovanom Radenovićem, mladićem koji ima 22 godine i koji od prošle godine radi u McDonald’s restoranu u Rakovici. Pitali smo ga kako je došao u McDonald’s i evo šta nam je Jovan ispričao.
“U McDonald’s sam došao po preporuci drugara koji već godinama radi u Meku. Mnogo puta mi je pričao kako posao u Meku izgleda i koliko je potrebno da se uloži truda i rada da bi sve funkcionisalo besprekorno i u skladu sa standardima koje jedna globalna kompanija, kakav je McDonald’s mora da sprovodi i poštuje. Međutim, nikada u tim pričama nije izostavio da napomene da zaposleni, uz rad, imaju dovoljno vremena da se zabave i druže. Sve to, uz želju da kao student počnem da zarađujem sopstveni novac i moju znatiželju da vidim kako funkcioniše restoran u koji godinama dolazim kao gost i koji obavezno posećujem i kada putujem, su me podstakli da se prijavim. Pozvan sam na razgovor za posao i tu je već počeo proces učenja. Kada sam primljen, nakon obuka koje sam prošao, počeo sam kao obučeni radnik da radim na servisu i u kuhinji, pripremao sam proizvode i radio, kad je potrebno, na kasi ili na pripremi Delivery porudžbina.
Na poslu mi se najviše sviđa timski rad, komunikacija i fleksibilnost, jer su mi, budući da studiram, često potrebni dodatni slobodni dani zbog predavanja ili polaganja ispita.
Kako je Mek moj prvi posao, kao i sve što je novo, na početku ume da bude teško, ali sam vremenom mnogo naučio o ljudima, kako da komuniciram sa kolegama, ali i sa gostima i baš mi je drago kada vidim stalnog gosta koji dođe rano ujutru po kafu i znam koliko i njemu znači da sa osmehom počne dan.
Fakultetske obaveze uspevam da uskladim sa poslom, kako sam i naveo zahvaljujući fleksibilnom radnom vremenu i razumevanju nadređenih i podršci svih kolega. Nije uvek lako, ali uz trud se sve može. Muzikom se bavim od svoje 7 godine života, završio sam osnovnu i srednju muzičku školu Stevan Mokranjac na instrumentalnom odseku za violinu u mom rodnom gradu Požarevcu. Kompozicijom sam počeo ozbiljno da se bavim sa 16 godina, učestvovao sam na raznim takmičenjima „Kornelije“, „ULJUS“... gde sam osvajao prve nagrade. Tako sam i upisao Akademiju muzičke umetnosti u Beogradu. Već nekoliko godina učestvujem na festivalu „KoMA“ gde ću ove godine predstaviti i kompoziciju vezanu baš za Mek. Kompozicija je deo veće svite za mešoviti hor i zove se „Prvo M“ (prvi posao - MEK). Nadam se da ćete uskoro moći i da je čujete.
Umetnička sam duša i imam dosta hobija - slikam, pišem poeziju, bavim se fotografijom i vezem u slobodno vreme. Naravno pored hobija volim da putujem i izlazim....
Iz mog ugla Mek nudi za svakog po nešto, meni recimo fleksibilan, društven i zabavan posao. Nekom drugom siguran posao, nekom džeparac za more. A nekom i samo društvo, čisto da nije sam kod kuće, jednostavno da se oseća da pripada nekoj zajednici. Tako da, moja preporuka za sve mlade, od srednje škole pa i starije je da se okušaju u Meku i iskuse šta znači odgovornost, radna obaveza, timski rad.”