Trebalo bi odmah napomenuti da svaka vrsta zagađenja koje se emituje dospeva do podzemnih voda, reka, jezera i mora. Ovo nije problem samo jedne zemlje, radi se o globalnom problemu.
Jedan od gradova u Srbiji koji se sa posebnom pažnjom uhvatio u koštac sa prečišćavanjem otpadnih voda je Novi Sad.
Na Novosadskom keju nalazi se jedan od glavnih ispusta odakle se širi, ne samo neprijatan miris, već i velika količina smeća. Svedoci toga su stanari susednih zgrada, ali i dugogodišnji pecaroši za čiju udicu se zakači razni otpad. Centralni prečistač otpadnih voda znatno bi poboljšao situaciju i olakšao borbu reke sa 24 tone otpadnih voda koliko Novi Sad svakodnevno ispusti u Dunav, a čiji deo neretko uđe i u naš lanac ishrane.
Sa druge strane, izgradnja centralnog prečistača otpadnih voda preduslov je za privredni razvoj grada, a posebno je neophodna za zaštitu Dunava koji se sada od otpadnih materija čuva samo rešetkama.
Proteklih nekoliko godina obavljen je značajan deo priprema za ostvarivanje velikog i skupog projekta izgradnje centralnog prečistača koji će biti lociran, na lokaciji Rokovog potoka na sremskoj strani grada. U planu je precizirano da kapacitet budućeg prečistača bude 400.000 stanovnika, uz mogućnost proširenja do 500.000. Sva prateća infrastruktura biće prilagođena toj maksimalnoj izgrađenosti.
Sa kompanijom kineskom kompanijom CRBC ugovorena je izgradnja konačno fabrike za preradu otpadnih voda. Grad je tu investirao preko 8 miliona evra. Centralni prečistač će se nalaziti posle Pobede u Petrovaradinu, nizvodno od Novog Sada.
Cilj je jasan - otpadne i fekalne vode ne ispuštati direktno u Dunav već se one sakupljaju i odvode do centralnog postojenja za prečišćavanje otpadnih voda. U postrojenju će se voda prečišćavati do nivoa kvaliteta samog koeficijenta Dunava
Delegacija banke Saveta Evrope i tadašnja Kancelarija za javna ulaganja, dogovorili su da će se prečišćivači otpadnih voda graditi širom Srbije. Projekti će se finansirati delom kroz Ministarstvo zaštite životne sredine iz kreditne linije CEB-a, a delom kroz projekte drugih ministarstava.
Početak prve faze izgradnje CP predviđen je tokom ove godine, dok bi završna faza trebalo da bude gotova oko 2035. godine. U okviru ovog velikog i važnog projekta CP neophodno je da budu urađene i niz pratećih kolektora i crpnih stanice na različitim lokacijama.
Ukupna vrednost prve faze izgradnje CP, prema procenama Prethodne studije izvodljivosti, projektovana je na 70 miliona evra.