Ceo svet sa pažnjom gleda na rat koji se već danima vodi u Izraelu posle napada Hamasa prošle subote. Ko je u pravu a ko je kriv? Da li je potrebno pogledati u prošlost i tamo tražiti uzroke za ovo zlo ili je dovoljno pogledati samo šta se dešava sada? Ovo su bile neke od tema i ključnih pitanja za rabina jevrejske zajednice u Srbiji Isaka Asiela i Muhameda Jusufspahića predsednika Sabora Islamskih zajednica Srbije.
Posle početnih stavova koje su izneli u jutarnjem programu na TV Prva, rasprava se razbuktala. Komentarišući dešavanja u Izraelu Jusufspahić je rekao da se radi o zlu i da ga treba osuditi.
"Ovo je zlo, i treba ga osuditi. Bilo kao zlo uzrok bilo kao zlo posledicu. To je zlo. Neko će gledati da su uzroci pre 50, 100 godina… pre 75 godina. A neko će gledati kratko što je sada. U svakom smislu osuđujemo svim svojim bićem zlo ono koje je uzrok kako ga Bog zna i u prošlosti i u sadašnjosti i zlo koje je posledica kako ga Bog zna. Jer Bog se nama objavljuje i kada kaže da je nepristrasnost spasonosna pravednost, da nije okretanje naših bića, srca, ni prema uzroku ni prema posledici ni prema istoku ni prema zapadu. Nego prema samom Bogu gospodaru svih strana. Kako se na taj način odrediti? Jer i to je Bogu pripadnost. Odnosno odanost Bogu. Ne rasuđivati na prvu loptu nego gledati dubinski po vertikali. Rabin, brat moj i ja smo odgovorni pred ovim kojim nam sada daje dah, udahniteljem, kako da sudimo i rasuđujemo. Pazite meni je prosto nelogično da je ovo neko ovoliko pripremao a da najobaveštenija obaveštajna služba – Mosad – za ovo ne zna. Čak mislim da su najradikalniji radikali sa jedne strane i najradikalniji radikali sa druge strane najbolje funkcionisali. Podzemlje najbolje funkcioniše sa podzemljem. A nekada se i podzemlje i nadzemlje vrlo dobro slažu. Narod strada. Ja se na današnji dan molim dragom Bogu da pomogne one koji su mu pravoverni, koji su mu odani i koji ni u akciji ni u reakciji, ne bi pomislili zlo", rekao je Jusufspahić.
Asiel se nadovezao na njegai konstatovao da je ovo bolno i za jednu i za drugu stranu ali da se moramo vratiti u istoriju.
"Bolno je to i za jednu i drugu stranu. Ali ipak moramo malo da se vratimo u istoriju. To je jedna komad zemlje na kome dva naroda žive, i živeli su. Što se Jevreja tiče oni su tu živeli konstantno zadnjih tri i po do četiri hiljade godina. Onog trenutka kada je krenulo veće useljavanje Jevreja, negde sredinom 19. veka, i kada je početkom 20. veka već bilo jasno da će to naseljavanje kad tad prerasti u državu, ustao je pokret među Arapima koji je rekao da to ne sme da se desi. Glavni predstavnik arapske strane je bio Muhamed Amin al-Huseini. Za razliku od kralja Fejsala koji je bio kralj Hidžaza i koji je 1919. prihvatio ideju o stvaranju jevrejske domovine, al-Huseini je to u potpunosti odbacio. Vrlo jasno je rekao – ubijajmo Jevreje, napićemo se njihove krvi. I u potpunosti je odbacio ideju o stvaranju dve države. Ovde je najbolje stvoriti dve države ali palestinska strana nikad nije propustila da odbije tu ideju. Što se tiče samog Jasera Arafata on je na engleskom govorio ono što je zapad hteo da čuje, a na arapskom je vrlo jasan bio rekavši da Izrael nema prava na postojanje. Ali nije dao neki kontrapredlog. Hamas je tu vrlo jasan i na arapskom i na engleskom - Izrael nema pravo na postojanje. Rešenje sa dve države u potpunosti eliminiše ovakve organizacije kao što je Hamas. Kada imate državu onda ne možete da raketirate Izrael jer je to onda objava rata. Ali ako nemate državu onda su taoci celokupno stanovništvo pojasa Gaze", rekao je Asiel.
Na pitanje voditeljke da li će ovo postati veliki izraelsko-arapski rat s obzirom na to da je Izrael pod paljbom iz Libana i Sirije i da li će se možda u rat uključiti i druge zemlje iz regiona, Asiel je rekao da uvek postoji mogućnost za tako nešto ali se nada da do toga neće doći.
- A koje su to zemlje u regionu koje mogu bilo šta?, upitao je Jusufspahić.
- Liban ne može, ali Hezbolah može.
- Da, postoje pokreti.
- Ali Hezbolah je na teritoriji Libana. I ako on krene da udara, pa sigurno da će Izrael odgovoriti.
- Jedno zlo ne može da postoji bez drugog zla. A čim sprečito zlo na drugoj strani, ovo drugo zlo umire. Ja prosto čoveče ne mogu da verujem da Mosad nije saznao. Kako ti to vidiš?
- Mislim da je to apsolutno moguće. Bili su zabavljeni potpuno drugim stvarima. Najverovatnije nisu obratili pažnju na neke informacije. Ali takve stvari se dešavaju. Takvi propusti se dešavaju. Ako idemo na to da je Mosad ovo znao i sve to dopustio – to je za mene teorija zavere.
- Mi ne možemo da govorimo o tim stvarima, jer onda ulazimo…
- A o čemu možemo da govorimo?, upitao je Jusufspahić.
- Možemo da govorimo onome što su činjenice. A činjenice su da Iran finansira i Hamas i Hezbolah i da je prisutan u Siriji. Ako govorimo o zlu, onda je ovo apsolutno zlo. Evo ovaj čovek poziva na džihad.
- A ko poziva na džihad?
- Kalid Mašal.
- Ko je on? Ja prvi put čujem za njega.
- Prvi put čuješ za njega?
- Zaista.
- Prvi put čuješ za čoveka koji je pobedio na palestinskim teritorijama. Pa čekaj, ljudi su glasali za njega u pojasu Gaze.
- Ali pazi ko može da pobedi na izborima. Koje su dve opcije ponuđene? U kakvim okolnostima? Ja kada sam gladan ili imam ograničena primanja ja gledam da se na izborima izborim za nekog ko će mi obezbediti bolje uslove života. Rabine, Gaza je Mathauzen. Osamnaest metera gore zid, osamnaest metara dole.
- Muhamede, to ne apsolutno nikako ne stoji. Ajmo ovako, 2000. Ehud Barak je Arafatu ponudio - Jerusalim, glavni grad Palestine, velika novčana nadoknada za palestinske izbeglice. On je to odbio. To su činjenice. A sad ću ti reći i zašto. Zato što je nastavljač, i hvalio se istom ideologijom al-Huseina.
- Ali mi imamo genezu i na drugoj strani, daj sad da ne nabrajamo.
- Moramo da nabrajamo. Jevreji su rekli – dajte nam bilo koji komad zemlje da na njoj napravimo državu. A šta je bio odgovor?
- Nemate pravo na državu. Muhamede, bilo koji zemlje…
- Mogu li ja nešto da kažem?
- Možeš naravno.
- Čiji je terorizam digao u vazduh hotel “David” sa britanskim oficirima četrdesetih godina?
- Isak Šamir.
- A šta je on bio kasnije? Čoveke on je bio kasnije premijer Izraela.
- Čekaj da ti dam odgovor. Britanska mandatna vlast je ograničila useljavanje Jevreja koji u to vreme stradaju u Holokaustu.
- Pazite, ima nekih ljudi među muslimanima, koji kažu – ja sam odabran narod. Ja ih ne mogu nazvati muslimanima, jer musliman je onaj koji Bogom zavistan i koji se Bogu ne nadglavljuje. Ali ko sam ja da bilo kome sudim. Tamo gde se mi rabine Bogu nadbožujemo, gde govorimo da smo mi odabran narod…
- Mi to ne govorimo.
- ...to znači da je Bog nekome šapnuo da je on odabran narod.
- Ta priča ne pije vodu. Pazi ovako, Emir Fejsal, Huseinov sin…
- To su ljudi koji su postavljeni u vreme pada osmanske carevine koja je takođe duboka država.
- Ali vidi šta je on rekao i samo te pitam da li se sa ovim slažeš – “Osećamo da su Arapi i jevreji srodnici po rasi i da su istrpeli slično ugnjetavanje od strane sila jačih od njih samih, pa su srećnom slučajnošču u mogućnosti da zajedno preduzmu korake ka ostvarenju svojih nacionalnih ideala.” Dalje kaže – “Mi Arapi, naročito obrazovaniji među nama sa najdubljom simpatijom gledamo na cionistički pokret. Naše predstavništvo ovde u Parizu u potpunosti je upoznato sa predlozima i smatramo da je to ispravno. Zajedno radimo da reformišemo i revidiriamo Bliski istok. Naša pokret ima nacionalni a ne imperijalistički karakter, i jevrejski pokret ima nacionalni a ne imperijalistički karakter. I u Siriji ima mesta za oba ova pokreta. Smatram da nijedna strana ne može postići stvaran uspeh bez one druge.”
- Završio?, upitao ga je Jusufspahić.
- Da li se slažeš sa ovim?
- Prijatelju, da li si završio?
- Jesam.
- Pod jedan, ja se vraćam na nužnu logiku – kad si žedan ti popiješ vode. Ovako svako moće da ti došaptava i preko ovih medija predstavlja, pridikuje, sugeriše i tako dalje. Ja hoću da izađem iz toga. Ja ne znam ko tebe i mene ovde u Srbiji, gde mi zajednujemo, odande laže. Hiljadu puta si se uverio da nije onako kako ti se… i ne želim da te ubacujem u sumnju u to. Niti u te spise koje mi citiraš. Moram da ti kažem jednu stvar. To je tamo jedna zemlja. Neko kaže da je sveta zemlja, neko kaže da je svetim Bogom. Jer Bog je sami sveti…
- Ali sigurno nije Mathauzen kao što si rekao, istakao je Asiel.
- Bogami, Gaza je zemlja smrti 75 godina. Zato što živiš i nemaš mogućnosti da budeš čovek.
- Ali ti prihvataš samo ono što ti odgovara. Šta je sa ovim? Ovde postoji geneza. Nisi se odredio prema ovome.
- Geneza je zajednička.
- I zašto ne može da se formira?
- Da li bi ti 2,3 miliona mene u Veliku Planu? (teritorija Gaze veličine Velike Plane, prim. aut.)
- Naravno da ne bih.
- Jesi li ti Semit?
- Da.
- Sa majčine strane ja sam Semit. Ne znam šta su mi babini, Bosanci, Bošnjaci. Ali sa majčine strane, ona je Arapkinja, ja sam Semit. Ti i ja smo Semiti. A gde je najveći antisemitizam?
- Ovde se ne radi o antisemitizmu, već o nečem drugom.
- Gde je, pitam te? Među Semitima. Jevreji raspolažu pojmom antisemitizam i gledaju antijevrejizam. Pa nazovi ga antijevrejizam.
- Ja bih to nazvao antijudeizam, rekao je Asiel.
- Ja bih voleo da mi muslimani i Jevreji živimo svuda kao ovde u Srbiji. Imamo i probleme, pričali smo o njima, ali imamo bre i slobodicu lepu da iskazujemo. A znaš li ti šta je zimij? Nije dimij nego zimij. Što mi to spominješ? Znaš li šta to znači?
- To znači da živiš pod islamom, dozvoljeno ti je da se moliš, ali je islam glavna religija a ti si tu tolerisan.
- Sa puno reči si mi to opisao a to nije tačno.
Voditeljka koja je skoro sve vreme ćutala pustivši ih da govore, na kraju je samo upitala hoće li ovi događaji uticati i na nas u Srbiji? Hoće li se i na nas odraziti?
"Pa vidite kako ova tema uspaljuje sve i onda ona pali okolo na razne načine. Ne znam tačno šta će se dešavati ali se nadam da se ovaj sukob neće dalje širiti. Smatram da mir nema alternativu. Mi svi možemo da živimo zajedno. I tu se slažem sa Muhamedom. I mi godinama radimo na tome ovde u Srbiji. E sad kako ove ideje konkretizovati da možemo da živimo u jednom društvu da je potpuno nebitno da li se to zove Srbija, Palestina, Izrael", rekao je rabin Isak Asiel.
Na to se nadovezao Jusufspahić koji je samo kratko rekao:
"Ma ti i ja bismo se dogovorili, ali nam poštari ne daju da se dogovorimo."
Ko je u pravu?
BONUS VIDEO
(MONDO)