Pronađena je devojka nestala u Kaluđerici pre nekoliko dana. Godišnje se prijavi nestanak oko 1.000 ljudi, podaci su MUP-a. Od toga, 35 odsto su stariji, kod kojih je potraga po pravilu komplikovanija, objašnjavaju stručnjaci. Od svih nestalih osoba 98 odsto bude pronađeno, kažu u policiji. Brzina je važna, pa su zato prve informacije po nestanku i svedoci od velikog značaja.
Dvadesetogodišnja devojka koja je pre tri dana nestala u Kaluđerici, danas se javila porodici. Početkom meseca pripadnici MUP-a su posle nekoliko sati potrage pronašli devojčicu na Vidikovcu. U prethodnih nekoliko meseci bilo je još prijavljenih nestanaka. Mlađe osobe najčešće odlaze od kuće zbog porodičnih i ljubavnih problema, a starije zbog zdravstvenih. U svakom slučaju, procedura odeljenja za potrage MUP-a je ista.
Filip Furtula, inspektor Odeljenja za potrage u MUP-u kaže da se oni uključuju čim podnosilac prijave sam pristupi u službene prostorije i podnese prijavu o nestanku.
"Nakon zaprimljene prijave, mi raspisujemo to u našem jedinstvenom informativnom sistemu, nakon čega budu obaveštene sve policijske stanice na teritoriji grada Beograda. Ukoliko postoji mogućnost i indicija da je to lice otišlo negde dalje, odnosno van teritorije grada Beograda, obaveštavamo te policijske stanice", navodi Furtula.
Prvi korak je razgovor sa porodicom, prijateljima i svima za koje policija proceni da bi mogli da budu od koristi u potrazi. Važno je istražiti događaje koji su prethodili nestanku. Često su detalji važni i svaka informacija se proverava.
"Iako je otmica prva pomisao, to se retko dešava"
Proces uvek počinje izjavom osoba koje su prijavile nestanak. Uzimaju se fotografije, opis i podaci o tome gde je nestali viđen poslednji put i sa kim je bio u kontaktu. Iako je otmica prva pomisao porodice, to se zaista retko dešava, kaže inspektor Filip Furtula.
Zašto su slučajevi nestanka starijih komplikovaniji
Kada nestanu stariji, to su uglavnom osobe koje imaju psihičke poremećaje, demenciju, senilnost ili druge bolesti. Često se zateknu na mestima gde nikad nisu bili. Takvi slučajevi su po pravilu komplikovaniji.
"Otežava nam to što oni nemaju neku rutinu svog dana. Jednostavno, to su ljudi koji su uglavnom bili u penziji, nisu zaposleni, nemaju neku rutinu. I kada oni odu od kuće, uglavnom su dezorjentisani, ne znaju da koriste tehniku, nemaju telefone, odu u nepoznatom pravcu u smislu da se udalje bez nekog posebnog cilja", kaže Furtula.
Potraga po novim propisima počinje odmah, važni su i minuti
Nekada su bitni ne sati, već minuti. Do 2015. godine policija je u potragu na osnovu zakonom propisanog roka kretala 24 ili 48 sati posle prijave nestanka, u zavisnosti od slučaja, ali tada su pravila promenjena.
Proces traženja počinje odmah, a osobe se uglavnom pronađu posle nekoliko dana. "Dešava se da oni odu po nekoliko desetina kilometara, čak i van naseljenog mesta, borave i poprilično vreme u kući. Neki se pronađu, a neki, nažalost, ne, što je jako mali procenat generalno", dodaje Furtula.
Brzina je važna u rešavanju takvih slučajeva, zato su prve informacije po nestanku i svedoci sa kojima policija razgovara od velikog značaja. Bez obzira na to da li ste komšija, poznanik, trgovac u prodavnici ili pekari, možete da budete ključna osoba za uspeh potrage i zato je važna saradnja sa policijom.
Godišnje se prijavi nestane oko hiljadu ljudi, podaci su MUP-a, a od toga 35 odsto su stariji. Od svih nestalih osoba, 98 odsto bude pronađeno.
BONUS VIDEO:
(MONDO/RTS)