Dečak iz Velike Hoče, sa samo devet godina ostao je bez oca, živi u trošnoj kući sa majkom i babom, od male penzije i socijalne pomoći.
Dečak iz Velike Hoče, ima samo devet godina, a već je jedino muško u familiji, otac mu je preminuo, a stric poginuo. U kući je ostao sa majkom i babom Živanom koja je ostala bez oba sina. Pre godinu i po umro joj je mlađi sin, koji je bio 1973. godište, a stariji je poginuo još 1999. godine. Imao je samo 29 godina.
U trošnoj kući u čijem delu nema ni struje, u više nego teškim uslovima žive unuk školarac, baba i njena snaja Albanka, koja je pošla za mlađeg sina i podarila joj unuka. Mališan boluje od epilepsije, pa majka ne sme da ga ostavi ni časa zbog te nepredvidive bolesti. Žive od penzije i socijalne pomoći te srpske opštine na Kosmetu.
"Ja sam jedino muško u ovoj familiji, otac mi umro, stric mi poginuo… Najviše mi nedostaje očeva ljubav", kaže mališa koji govori kao zreo čovek jer ga je život naterao na to.
Njegova mama Albanka došla je u Hoču pre 10 godina, u početku joj je bilo teško, nije znala jezik, ali, kako kaže, malo po malo naučila je srpski i sad ga vrlo solidno govori. U međuvremenu joj se muž razboleo, bolovao i umro, a dečaka je zadesila najteža sudbina.
"Ja da živim poslednjih 20 godina, šta će mi život, ali šta da radim moram… Snaha mi je Albanka, ali je dobra, pita me, sluša me", kaže majka koja je ostala bez oba sina.
U Hoču se udalo još desetak Albanki koje su rodile po dvoje-troje dece. Kuća je trošna, prozori i vrata ne valjaju, struje u dnevnoj sobi nema. A na pitanje šta bi najviše želeo, mališa (9) kaže: struju u dnevnoj sobi.
(Mondo)